I njemu je život postao sagovornik i te kako. Ne vraća se više u nebesku maglu iako san to traži. Sa neba sada silaze uspomene i on se ne odriče zvezda. U sećanju detinjstvo još, miris soli preko brega sa mora, povetarac povrh klasja žita i tipičnih Slavonskih kuća. Sve to u mislima Josipa Malnara, penzionisanog potpukovnika ratnog vazduhoplovstva Jugoslovenske Narodne Armije, koji penzionerske dane provodi u Nišu.
-Sve je počelo sa 14 godina odlaskom u Vojnu gimnaziju…
Da, sa 14 godina sam otišao u Mostar, u Vojnu gimnaziju. Nakon završetka gimnazije prešao sam u Vojnu akademiju i tu je prvo počela teorijska obuka a onda i praktično letenje na avionima koji su tada bili u školskom centru.
-Kako se stiže do zvanja pilota na mlaznim i supersoničnim avionima?
Jednim ozbiljnim, stepenastim radom. To je bilo kod nas povezano. Vežbanje na onim klipnim pa do supersoničnih aviona. Prvenstveno treba biti zdrav a onda mnogo učiti, obučavati se sa aviona na avion. Ja sam promenio jedno 7 aviona dok nisam došao do MIGA 21 i to je trajalo punih 17 godina.
-I sve ima svoje vreme. Kako ste se rastali sa avionima?
Ja sam se, ne mogu da kažem teško rastao sa letenjem, ali stalno razmišljam o tome kako drugi lete, posebno ovi mladi na moćnim avionima MIG 29. Kada sam u prilici, stalno pitam o opremi koja je jako modernizovana. Mi smo nekada leteli čuvajući sebe, a oni sada imaju sisteme koji čuvaju njih.
-Koliko je trebalo da siđete sa visine i da na zemlji postanete stručnjak za ekologiju i proizvodnju zdrave hrane?
Ja sam lako sišao sa aviona jer sam već dve godine ozbiljno radio ekologiju. Počeo sam odmah da radim na ostrvu Lošinju maslinarstvo, i ono me je do te mere okupiralo da danas znam dosta toga. Počele su i nagrade na sajmovima maslonovog ulja. Nadam se da ću ove godine otići i na mega sajam u Njujork.
-Živite u Nišu. Mnogo je predavanja održano o proizvodnji zdrave hrane, o plastenicima i plasmanu proizvoda, a organizovali ste i postavljanje travnjaka na brojnim stadionima…
Radio sam stadione PAOKa u Solunu, stadion Dinama u Zagrebu, u Nišu stadion Mašinca i mnoge druge.
-Za kraj, kako da se naučimo da konzumiramo zdravu hranu?
Ono što je najvažnije je kako da na pijaci prepoznamo robu na kojoj je manje upotrebljena hemija, i onda kada dođemo kući da još dodatno skinemo hemiju sa proizvoda. To učenje i šetanje po pijaci sada je delatnost mog praktčnog rada.
Zvezde su sklopile oči. Noć se oblakom okupala i to nisu snovi. To je priča i to su uspomene. On ostaje sin zemlje, te čudesne planete za malo izgubljene u ovom svemiru, pod nemarom našim posustale. Josip Malnar, potpukovnik u penziji, pilot, ekolog, avanturista i učitelj u životu, koji je samo traganje a u visinama je cilj od vajkada..
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
