Mopasan, Andrić, Stanković, Gogolj, Borhes i Kortasar „otvarali su vrata“ niškom piscu u pripovedni svet

Knjiga priča Dušana Stojmenovića- Izlaz i druge priče koja nam otvara oči pred surovim životom nedavno je ugledala svetlost dana. Petnaest priča. Petnaest bisera, različitih, raznorodnih, naizgled nepovezanih.

Ono što je prisutno skoro u svakoj priči je klasna borba, nerazumevanje među ljudima, strah, depresija, usamljenost, pitanje Boga, kao i pokušaj da se dođe do granične linije upoznavanja sebe i prevazilaženja fobija koje nas sustižu na svakodnevnom nivou – tako što ćemo u njih zaroniti što dublje.

Podsetimo, promocija je održana u 13. novembra u Maloj sali NKC-a.

Dušan Stojmenović je autor i zbirke priča „Svedok svojih opomena“. Pored toga, objavljivao je i sociološke tekstove za portal „Nova srpska politička misao“. Priče su objavljivane u časopisima Tok (Prokuplje), Bez limita (Niš), Fantastični vodič (Beograd) i za Fanzin „Crnoslovlje“ (Novi Sad).

Dušan je diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, a nekoliko godina kasnije završio master iz pedagogije. Trenutno radi u Srednjoj umetničkoj školi u Nišu kao stručni saradnik u nastavi. Kaže da, iako zvuči banalno, prija mu što je na radnom mestu u umetničkom okruženju i što vreme provodi sa ljudima koje mu nisu samo kolege na formalnom ,već i na idejnom, odnosno umetničkom planu, što smatra da je luksuz u današnje vreme.

Inspiracija da napiše knjigu nailazila je spontano kao posledica višegodišnjeg čitanja.

“Još tokom studija sociologije sam iščitavao stručnu literaturu, i to ne samo onu koja je bila predviđena ispitnim pitanjima, već i onu koja mi je po tematici bila zanimljiva i, na neki način, svrsishodna na ličnom, emocionalnom planu. Pored stručnih knjiga, čitao sam i teologiju, književnost i istoriju. Pisci poput Mopasana, Andrića, Stankovića, Gogolja, Borhesa i Kortasara, polako su „otvarali vrata“ u pripovedni svet za koji sam počeo da osećam da može biti i moj svet; zapravo, onaj svet koji je zajednički kod svih ozbiljnih pisaca i čitalaca, ali da ja, eto, zahvaljujući „podršci“ nekolicine pisaca, mogu od čitaoca da se oprobam i u ulozi pisca. To su pisci kod kojih je kraća forma pripovedanja dominantna i izuzetna; čitajući njihove priče i fragmente, uvek sam imao osećaj kao da prelistavam albume sa fotografijama različitih porodica, pojedinaca i istorijskih ličnosti, iz različitih delova sveta, pa i izvan ovoga sveta vidljivog, tako da sam donekle i predosetio da bih tom minimalističkom formom i ja mogao da se bavim kao pripovedač”, pojašnjava on za Niške Vesti.

Još jedan podsticaj koji ga je naveo kao inspiraciju je društveno-politička klima u kojoj živi, ali i ljudi kojima je okružen.

“To su pre svega oni sa kojima sam radio, koji su mi bili šefovi i kolege, kao i neki članovi moje familije u kojima sam – duboko sam uveren u to – uspeo da vidim jasne društveno-istorijske arhetipe zla o kojem se oduvek i pisalo, od Homera i Euripida pa sve do Saramaga i Uelbeka. Često prisustvo takvih pojedinaca u vašoj blizini vas neretko nagna da nešto i preduzmete. Ja sam, eto, izabrao najlakši i kukavički put – pisanje”.

Ističe da su reakcije čitalaca uglavom pozitivne i afirmativne, ali i da su starije i iskusnije kolege pisci primetili da je knjiga, „Izlaz i druge priče“ zrelije napisana od prve, što je donekle prirodno.

Recenzenti knjige bili su Dušan Petrović, književni kritičar i dr Nebojša Milićević, psiholog umetnosti. Podršku u pisanju imao je i od poznate niške i pesnikinje Slobodanke Mitrović.

“Dr Nebojša Milićević mi je rekao da je pod jakim utiskom moje prve knjige, te je tako došlo do saradnje i prilikom izdavanja druge. Novosadski pisac Boris Mišić se na nekoliko mesta na društvenim mrežama oglasio i više nego povoljno o knjizi, i ja se nadam da će pristati i da govori o njoj na promociji u Novom Sadu. Podrška u pisanju mi je bila i poznata niška i srpska pesnikinja Slobodanka Mitrović; još pre nego da knjiga bude objavljena, neke priče sam njoj slao na „proveru“. Pisac, esejista i urednik u jednom časopisu, Dejan Sklizović, je takođe video potencijal knjige „Izlaz i druge priče“ i, kako privatno (u razgovorima), tako i javno (putem recenzije za portal „Helly Cherry“) detaljno i vrlo dinamično prikazao moju knjigu, kao što je to učinio i u prikazu moje prve knjige, za portal „Fantastični vodič“. O prvoj knjizi su svoj afirmativni sud izneli i prof. dr Mirjana Bojanić Ćirković sa Filozofskog fakulteta sa Departmana za srbistiku (u pogovoru knjige), i naš poznati književni kritičar, esejista i prevodilac prof. dr Nikola Todorović (u razgovoru sa mnom)”.

Dušan trenutno više čita no što piše.

“Zaokupili su me Ogledi Mišela de Montenja. Svakako ću uskoro nastaviti sa pisanjem; možda bih mogao da napišem i jedan roman, ali u glavi mi se nalaze ideje, pa i dobar deo razrađene strukture, ove forme kojoj sam i do sada bio posvećen, tj. za pričanje priča”, završava on.

Što se tiče hobija, kroz smeh navodi da “ako je hobi odlazak u kafanu i u pivnicu, onda je to moj hobi od malena”.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.