Društvo

MLADI NIŠLIJA ILIJA FONLAMOV VEĆ TRI GODINE ŽIVI U KINI: Kina me odvela do mojih snova

Bezmalo tri godine mladi Nišlija Ilija Fonlamov živi na Dalekom istoku. Iako se čini kao ne toliko dug period, u šali sa prijateljima često kaže da je u te tri godine stalo toliko toga, koliko bi moglo da stane u pola života onoga ko, možda, nije bio toliko znatiželjan, ili moglo bi se reći, da poželi sve ono što donosi život daleko od domovine.

Kilometri, a sa njima i samostalnost se podrazumevaju kao prvo što zaluta na dno kofera kada se odlučujete za kartu u jednom smeru. Ali, kada se kofer otvori tamo gde mu je odredište, kilometri se često pretoče u odvažnost, a samostalnost se još češće odaziva na hrabrost. Ipak, i po koji tužan dan obojen nostalgijom na kraju dobije svoju svrhu, mišljenja je mladi Nišlija Ilija. Naši prostori su nas navikli na floskulu koja kaže da nas od topline porodičnog doma najčešće odvoje ne tako prijatni dani, ali baš oni nas nauče da smo mi ti koji gradimo svaki dan ponaosob. Ilija je rešio da svoju budućnost sazda u Kini. Za to mu se pružila i prilika, ali kako i sam kaže, sve do pre godinu dana nije u celosti bio siguran da li će život u ovoj Istočnoazijskoj zemlji da bude njegov konačan odabir. Ipak, kako kaže, kada je 2019. zakoračio u Kinu po drugi put, shvatio je da ova zemlja ono što želi za sebe.

„To je bio trenutak kada sam shvatio da je Kina ono što želim, kaže Ilija, i dodaje – i danas pamtim čudan osećaj koji me je obuzeo, poput nečega što mi govori da je deo mene ostao u Nišu, ali onaj drugi, odlučniji gazi već dva koraka ispred mene“. Da niije bilo lako, rečenica je kojom već odavno otpočinju razgovori o odlasku u inostrastvo, ali Ilija napominje da je ovo bila njegova odluka, a želja koja je stajala iza nje bila je još jača, pa mu je, dodaje, s toga trebalo malo vremena da zakorači u svakodnevicu, više nego željan da joj se preda.

foto: privatna arhiva

„Hrana, kultura, jezik, sve je to bila svojevrsna brana utisku o celokupnoj sreći, ali danas na sve to se osvrnem sa iskrenim osmehom, jer se proces adaptacije i učenja završi pre ili kasnije, i gotovo preko noći shvatite da razumete ljude i da oni razumeju vas, kako lingvistički, tako i u svakom drugom pogledu“, dodaje Ilija.

foto: privatna arhiva

Neverovatno je koliko je kineska kultura, način delanja, ophodjenja sličan našem. Tome treba pridodati i mnoge poglede na svakodnevni život. I dan danas prijateljima u Srbiji pričam o sličnostima sa Dalekoističnim narodom, dok oni pomalo nepoverljivo slušaju. Kao što sa istim žarom pričam prijateljima u Kini o mostovima koji nas spajaju, počevši od ljute hrane, jer je njima nepojmljivo da stranci mogu da uživaju u ljutom isto koliko i Kinezi. Ono što upotpunjuje priču o životu u Kini jesu ljudi koje život donese.

„Mislio sam da nikada neću da savladam kineski, ili bar ne dovoljno valjano da njime mogu da dosegnem do razmišljanja ljudi u mom novom okruženju, ali to se ipak dogodilo, i mnogo više od toga. Kinezi jako čene, gotovo da su oduševljeni činjenicom da stranac uči i govori kineski. I na sve to puni su strpljenja za, ponekad, promašeni ton, posebnu dimenziju koja azijske jezike čini teškim. Ipak kineski mi je otvorio mnoga vrata, a najdragocenija od svih ona koja vode do srca, sada već dragih prijatelja, uvek radih da pomognu i budu tu za mene“.

foto: privatna arhiva

„Kina me je dosta promenila, ne kao osobu, koliko put kojim sam verovao da ću ići do nekih zamišljenih ciljeva. Dolazeći u Kinu po prvi put, verovao sam da od poslovne šanse ne treba da odustanem, ali još manje od medicinskog fakulteta, čije zvanje je bio moj san. Ipak, iako sam u početku zbog toga sebe jako osudjivao, život je pokazao da sam još jedan u nizu primera gde posao i neke nove mogućnosti dobiju primat. Ali, nakon tri godine, i taj deo priče o meni dobio je lep epilog, još uvek sam u mantilu, ne kao lekar, ali da kao neko ko je na korak do diplome primenjenih bioloških nauka. Ipak nadam se da će umetnost, koja me je i dovela do ove prelepe zemlje, ostati ono što čini srž mog poslovnog delanja i u budućnosti. Ispred mene su poslovni ugovori na koje treba uspešno odgovoriti, a o čemu će biti prilike da podrobnije govorim. Iza mene su bile godine pune sanjarenja, a ni ne znajući da su ti isti snovi današnji odgovori na sva sutrašnja pitanja. Zato ne dozvolite da pitanja u vašem srcu ostanu bez odgovora. Sanjajte, jer ako ne sanjate svoje, neko drugi će vas unajmiti da dosanja sopstvene snove!“

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button