Miroslava Jovanović, heroina koja je promenila živote samohranih majki

Dobitnica je svetske nagrade Međunarodnog udruženja žena u Vašingtonu, SAD, za doprinos ekonomskom osnaživanju žena u kategoriji nevladinih organizacija i nalazi se među 100 najhumanijih žena u svetu, a posthumno je dobila i najviše gradsko priznanja, nagradu “11 januar” kao i priznanja Šetač za životno delo.

Godine 1999. osnovala je Udruženje samohranih majki u Nišu, prvo udruženje za samohrane roditelje na jugu Srbije u to vreme. Miroslava već sedam godina nije sa svojim samohranim majkama, ali u Udruženju sa pijatetom govore o njoj, a da je ostavila neizbrisiv trag govori i podatak da je nakon njene smrti ukinuto zvanje predsednika Udruženja što je ona bila od njegovog osnivanja.

“Miroslava je i sama bila samohrana majka, tako da je najbolje razumela probleme, brige, predrasude sa kojima se susreću žene iz ove osetljive populacije, poznavala je njihove potrebe i za njih se zalagala punih 14 godina. Promenila je pogled na svet ovih žena koje su u udruženju našle ono što im je potrebno a to je snaga da mogu same da nastave napred i da se bore za svoju decu i sebe”, kažu u Udruženju samohranih majki u Nišu.

Uticala je na podizanje svesti sugrađana o samohranim majkama i njihovom požrtvovanju i naporima u podizanju dece. Osnovni cilj uduženja je bila edukacija samohranih majki i njihove dece i emancipacija majki u cilju ostvarenja osnovnih ženskih i ljudskih prava.

“Osim što su samohrane majke bila ciljna grupa udruženja, Miroslava, kao veliki humanista i prijatelj, pomagala je svakome kome je pomoć bila potrebna. Od osnivanja do danas u udruženju je učlanjeno oko 700 članica i 1000 deteta uzrasta od 1 do 25 godina. Kroz brojne projekte koje je napisala i vodila, mnoge žene su bile zapošljene, dok su druge dobile prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju pomoću koje su našle novi posao. Mnoge marginalizovane grupe ovog grada su dobijale pomoć, kao i starija lica i lica sa invaliditetom. Sarađivala je sa brojnim nevladinim organizacijama iz Srbije i inostranstva, kao i sa većinom institucija ovog grada”, dodaju u Udruženju.

Dok je vodila Udruženje samohranih majki Miroslava je realizovala mnoge značajne projke. „Omladinskim aktivizmom u borbi protivu alkohola i nasilja“, „Transparentna raspodela put do Evropskih fondova“ , „Podizanje svesti o prevenciji kao značajnom faktoru o očuvanju zdravlja kod mladih“,„Omladinskim aktivizmom u borbi protiv alkoholizma i međuvršnjačkog nasilja“, samo je deo spiska prjekata koje je Udruženje realizovalo, a Miroslava ih je pokrnula.

“Zahvaljujući nekim projektima kao što je „Gerento servis, nega starih bolesnih i invalidnih lica“ ili „Geronto servis za osobe sa invaliditetom“, uticala na direktno smanjenje siromaštva najugroženijih kategorija stanovništva. Ovim projketima su samohrane majke dobijale posao I pružale pomoć u kućnoj i ličnoj higijeni u stotine domačinstava. Projekat koji je traja 9 godia „Zajedno u obrazovanju, zajedno u budućnost“, imao je za cilj pružanje podrške deci samohranih majki školskog uzrasta u savlađivanju gradiva iz srpskog, matematike, hemije, engleskog jezika i informatike, pripremnu nastavu za upis željene srednje škole i pomoć deci romske nacionalnosti u romskoj mahali u savlađivanju gradiva iz srpskog jezika i matematike jer samohrane majke nemaju sredstava da svojoj deci priušte privatnog profesora”, ponosno ističu u Udruženju i dodaju da je spisak projekata predug da bi mogli svi da se nabroje, ali valja pomenuti „Predah roditeljstvu – stimulativno inkluzivni program sa kratkotrajnim boravkom van porodice“, „Stop nasilju u porodici“ , „Stop trgovini ljudima u jugoistočnoj Srbiji“.

“Miroslava je osmislila ovaj projekat da bi se bolje zaštitile žene i deca od radne i seksualne eksploatacije, povećanjem veština i znanja iz oblasti samozaštite i identifikaciju elemenata trgovine ljudima uz podršku stručnjaka iz policije, socijalnog i nevladinog sektora, kao i stručnjaka iz sigurnih kuća”, objašnjavaju u Udruženju.

Miroslava je oformila pri Udruženju etno radionicu za izradu narodne nošnje i etno odevnih predmeta. Nabavila je 15 mašina za šivenje lake konfekcije, over lock mašinu i 2 industrijske mašine za tešku konfekciju, na taj način omogućila je izvodjenje više projekata obuke krojenja i šivenja, sa ciljem prekvalifikacije članica.

“Mnogi treninzi i kursevi su samohranim majkama i njihovoj deci omogućili nova zapošljenja – šnajderski kurs, frizerski i kozmetički kurs, kurs postavljanja klima uređaja, informatički kurs u osnovnom poznavanju rada na računaru i mnogi drugi. Kroz ove obuke je prošlo oko 400 samohranih majki”, kažu njeni najbliži saradnici.

U saradnji sa mnogim donatorima, svojim zalaganjem obezbedjivala je mnogo humanitarne pomoći u vidu prehrambenih prozvoda, sokova, odeće i obuće, lekova i suplemenata. Organizovala najveću akciju koja i danas živi „Tuđa cipela uvek žulja“. Unazad 5 godina, pred svaku sezonu samohrane majke i njihova deca dobijaju nove cipele, koje sebi i deci nisu mogle da priušte”.

Omoćila je deci i članicama udruženja, letovanja u kampovima širom Srbije i inostranstva u saradnji sa mnogim donatorima. Zahvaljujući Miroslavi članice su imale organizovane redovne posete pozorištu, dok su deca pored poseta Lutkarskom pozorištu, bili i aktivni učesnici priredba i manifestacija u gradu. Svake godine u susret novogodišnjim praznicima svi mališani iz udruženja radovali su se paketićima i priredbama koje je ona organizovala.

Ovaj grad i društvo je Miroslavu izgubilo 11. jula 2013. godine posle teške bolesti ali ona će uvek živeti kroz Udruženje samohranih majki i brojne žene i decu kojima je ona nesebično pomagala i pružala podršku i pomoć.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.