Miodrag Stanković: Posle Benetona pljušte otkazi i u Johnson elektricu, a najavljuju se i u Juri
Nakon skandalozne situacije u kompaniji Beneton u Nišu, gde je najavljeno zatvaranje fabrike zbog čega će u aprilu mesecu 950 ljudi izgubiti posao, ukupno 1400 za samo dva meseca, juče je prema rečima zaposlenih kako navodi Stanković, u toku popodneva, oko 300 zaposlenih dobilo su predlog za sporazumni raskid ugovora o radu u Johnson elektricu.
„U isto vreme, veliki broj zaposlenih u kompaniji Jura je zabrinuto kako kaže Stanković jer je od radnika obavešten da su dobili za sada usmeno obaveštenje da će im zbog smanjenja prodaje svojih proizvoda biti ponuđeno plaćeno odsustvo ili sporazumni raskid ugovora uz otpremnine“– rekao je Miodrag Stanković, šef odborničke grupe Ujedinjeni- Nada za Niš i kopredsednik Niš, moj grad.
„Mnogim porodicama je ovo jedini izvor prihoda, u najvećem broju jer samo jedan od članova porodica radi, dok ima i mnogo primera gde oba supružnika radi u istoj fabrici “, navodi se u saopštenju Miodraga Stankovića.
Stanković kaže da je Ministarstvo privrede u obavezi da hitno reaguje jer je država Srbija dala subvencije za svako radno mesto, dok je odgovornost Grada u tome jer je ustupio zemljište i omogućio povoljne uslove kompanijama da rade.
Stanković navodi i da je neverovatno da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ćuti i da mi ne znamo da li se preuduzimaju bilo kakve mere za spašavanje radnika.
Dodaje da je neophodno da Gradsko veće u što hitnijem roku izvesti Skupštinu Grada u vezi sa brojnim otpuštanjima radnika u kompanijama Beneton, Jonson elektric i Jura i da se dostavi predlog mera za pomoć i ublažavanje posledica na dodatno ekonomsko urušavanje standarda građana.
„Posebno se obraćam sindikatima, apelujem da otvoreno i beskompromisno stanu ispred radnika i ukažu na način kako da odbrane radnička prava i ljude od trenutne situacije koja vodi u egzistencijalnu katastrofu“, istakao je Stanković.
Stanković zaključuje da ova krizna situacija zahteva i sveobuhvatnu analizu subvencija investitorima koje već 15 godina izazivaju kontroverze i iznova se postavljaju pitanja njihove opravdanosti i pravednosti, jer su strani investitori dobijali subvencije i po 84.000, pa i po 100.000 evra po radnom mestu, dok s druge strane imamo velike domaće privrednike koji ne dobijaju subvencije.
Narodna poslanica Slađana Miletić (Novi DSS) je istakla da su radnici koji rade u stranim kompanijama fizički i psihički iscrpljeni i da nemaju dovoljno slobodnog vremena za sebe i porodicu budući da u proseku rade ukupno 44 sata, a neki i po 76 sati nedeljno i dodala da kod radnika vlada strah jer se plaše da će, ako budu pričali šta se dešava u fabrici, izgubiti posao.
Govoreći o pretnjama radnicima da će, ako se budu bunili, rukovodstvo preseliti pogone u neku drugu zemlju, Miletićka kaže da se to dešava godinama i da je izostala briga države.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Šta zapravo znači “izostala briga države”? Njima niko ne može da naredi da ostanu. A i da li nsm toliko trebaju? Postoji jasna paralela u etapama stranih investicija koja bila prisutna i kod nas ali i drugim zemljama gde je došlo do privredne tranzicije. Firme poput Jure i Leonija su prva i najneperspektivnija etapa. Oni ne donose tehnologiju i znanje, zbog prirode posla minimalno ulažu u edukaciju kadrova i beneficiraju od jeftine i nekvalifikovane radne snage. Onog momenta kada krene da raste standard u društvu oni neminovno odlaze a umesto njih bi trebale doći kvalitetnije investicije. To je prirodni tok, tako bilo npr i u Madjarskoj i Poljskoj. Nema razloga žaliti za njihovim odlaskom.
Slikaj se ispred Vodovoda – gde radiš, niko ne zna šta ?