MIN PONOVO NA UDARU LOPOVA. Iskopali rov i sekirom pokušali da preseku strujni kabl od 30.000 volti

Kompleks Mašinske industrije Niš ponovo je bio na meti lopova. I ovog puta, rizikujući život, sekirama su prečeni visokonaponski bakarni kablovi, usled čega je cela fabrika ostala bez struje. Prema rečima člana konzorcijuma MIN-a i vlasnika Cetnroplasta Dragana Pantića, sve se dešavalo u petak 11. septembra, oko 16:30 časova, kada je većina radnika već otišla svojim kućama.

Prvi signal za manji broj zaposlenih koji se našao u fabrici bio je nestanak struje. Kada su pozvali distribuciju dobili su odgovor da struja nije nestala niti zbog kvara niti zbog planiranih radova. U trenutku kada su za sada nepoznati počinioci pokušali da iseku kabl trafo stanica je “ispala” i nakon što su radnici Elektrodistribucije pokušali ponovo da uključe struju, desilo se isto. Pantić kaže da im je odmah bilo jasno da je neko pokušao da iseče kablove, pošto se ovom kompleksu to dešava često.

“Proizvodnja je prekinuta, a dva radnika obezbeđenja  i ja smo pošli da vidimo šta se desilo. Znali smo otprilike gde ide trasa strujnog kabla. Iza Vagonke  kod Srbijatrasa, naišli smo na iskopan rov od oko 20 metara. Bakarni kabli su pokušali da iseču sekirom. Od Trafo stanice do Mašinske industrije Niš napon je 30.000 volti”, objašnjava Pantić.

Prostor Mašinske industrije Niš je ogroman. Prostire se na oko 35 hektara i nemoguće je kompletnu površinu obezbediti. Ipak, nakon ovog događaja konzorcijum MIN-a alarmirao je policiju i Elektrodistribuciju. Na njihovu molbu pripadnici policije patrolirali su cele noći kako bi sprečili moguću krađu, koju su očekivali, jer zbog nestanka struje alarmi nisu radili i bili je otežano kontrolisati toliki prostor. I sam Pantić je dežurao tu cele noći kako bi obezbedio svoju imovinu, angažovano je i privatno obezbeđenje. Ali sve to nije pomoglo.

“Sve te mere nisu mnogo pomogle. Oni su napali magacin moje firme. Probali su da razbiju vrata, nije im uspelo. Nisu ostavili otiske, naučili su se pa u krađi koriste rukavice, ali se i maskiraju nekim kapuljačama”, istakao je Pantić.

On je objasnio da je MIN često na meti lopova zbog skupih materijala koje koriste u proizvodnji. Krade se sve, od bakarnih kablova, preko gvožđa, do delova lokomotiva, sve što ima neku vrednost za reciklažne centre. Ne sprečava ih ni opasnost od strujnog udara, nemaju strah ni od policije, od obezbeđenja…

“Jedan metar bakarnog kabla je težine minimum 5 kilograma, kilogram na otpadu košta 500 dinara, a cena metra je 2.500 dinara. Ukoliko ukrade 10 metara, zaradiće 25.000 dinara, lepa plata zar ne. Taj kabli koji prolazi preko livade dužine je oko 100 metara. Zamislite koliko bi zaradili da ga ukradu”, kazao je Pantić.

On objašnjava da još uvek ne znaju kolika je šteta pričinjena jer čekaju fakture od Elektrodistribucije, ali i za zemljane radove.

“Morali smo da prokrčimo šumu bagerima da bi radnici Elektrodistribucije mogli da poprave presečeni kabl. Takođe je bagerima moralo da se ukloni višak zemlje, a kasnije i da se zemlja nanese”, rekao je on.

Zbog ovog učestalog problema i zbog činjenice da je ova fabrika gotovo svakodnevno na udaru lopova, održan konzorcijum svih firmi koje posluju u MIN-u.

“Razgovarali smo o tome koje mere da preduzmemo kako bi sprečili lopove da kradu u krugu fabrike. Pričali smo o tome da zatvorimo prilaze, pojačamo obezbeđenje, ali sve to ne bi bila konačna rešenja. U Mašinskoj industriji fali dva kilometra pružnog koloseka. To su šine koje su izneli odatle. Toliko su se ohrabrili da osim što obijaju prazne hale dolaze bukvalno i do hala koje su pune i koje rade. Osećamo se ne bezbedno. Non stop se krade. Svi se oglušuju na to”, rekao je Pantić Niškim Vestima.

Nije ih sprečila ni policijska stanica koja se tu nalazi od prošle godine.

“A krajnji ishod uvek bude taj da smo mi na gubitku i od krađa ili zato što ne radimo kada nam preseku struju. I mi imamo radnike i plaćamo poreze i doprinose. MIN je godinama bilo ruglo, sada se tamo ponovo radi. Upošljeno je oko 400 radnika”, rekao je on Niškim Vestima.

Član konzorcijuma ističe da je jedno od rešenja sastanak sa gradonačelnicom Niša i sa predstvnicima svih relevantnih institucija, ali na kome bi morao da prisustvuje i predstavnik Romske zajednice kako bi se ovaj problem sistemski rešio. Pantić se plaši da će neko preuzeti stvar u svoje ruke, a to svakako nije rešenje. “Ne treba nam divlji zapad u tom delu grada”, ističu vlasnici firmi koji posluju u okviru MIN-a. Razmišljali su i štrajkom da skrenu pažnju na ovaj za njih veliki problem, da blokiraju raskrsnicu, prugu, ali i to nije dobro, ne žele kažu drugim građanima Niša da nanose štetu da bi njima bilo bolje. Na kraju poručuju da je prava sreća da imaju posla preko glave i da se veliki broj porodica izdržava upravo od tog posla, ali apeluju na nadležne da im pomognu da kako bi svi zajedno rešili ovaj problem, ne trenutno nego trajno.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.