Milutin Bojić, srpski pesnik, autor “Plave grobnice” i vojnik u Prvom setskom ratu nije ostao bez ulice u Nišu. Ulica koja nosi ime ovog proslavljeg pesnika nalazi se u GO Pantelej. Upravo zbog toga što se u Adresnom registru ulica duplirala, naš proslavljeni glumac Desimir Stanojević dobio je ulicu sa istim nazivom u GO Palilula, mestu gde se rodio, odrastao, koje je voleo i po kojem se celog života predstavljao.
To je i bilo obrazloženje Komisije za nazive ulica kada je prošle godine na inicijativu producenta Olivera Paunovića donela odluku da se sokak sa istim nazivom preimenuje. Međutim, neki su se bez prethodne provere “zapisali”.
Ulica Milutina Bojića u GO Pantelej
“Imali smo pritužbe građana da imaju problema sa poštom upravo zbog dupliranih ulica. To nije bio jedini slučaj da se dve ulice zovu isto u Nišu, i mi smo kada smo menjali nazive ulica upravo želeli da taj problem naših građana rešimo”, kazao je tadašnji predsednik Komisije Bojan Marinković, a o čemu su Niške Vesti već pisale nakon Odluke Komisije.
Da je ovo tačno saznali smo i od stanovnika Ulice Milutina Bojića. U ličnim kartama im stoji upravo taj naziv ulice.
“Ja živim u ovoj ulici. Na tabli piše ime ulice, nama u dokumetima takođe. Problem je nastao zbog administrativne greške u googli mapi, neko je ulicu u sistemu zaveo kao Mlutin Bojović, pa nam tako na pojedinim računima piše Bojić, a na drugim Bojović. Složićete se da ne postoji osoba koja se zove Milutin Bojović, možda i postoji, ali nije ni po čemu značajan da bi dobio ulicu. Milutin je Bojić, a Petar je Bojović”, kaže stanovnica ove ulice.
Foto: printscreen google maps
Oni ne veruju da se niko od zvaničnika nije pozabavio time da ispravi grešku u sistemu. Ističu da je potrebno ispraviti taj administrativni problem kako i nadalje građani ne bi imali problema.
“Prekrstiše čoveka neki nepismeni na pravdi Boga”, rekli su novinaru Niških Vesti.
Računi za vodu stanovnicima ove ulice stižu na Bojić, za struju na Bojović. Više puta su paketi lutali gradom.
“Par puta su mi paketi brze pošte zalutali na Paliluli, pa ih onda vraćali”, žali se stanovnica ove niške ulice.
Šta je onda razlog ove medijske prašine koja se poslednjih dana podigla? Da li je Milutin Bojić, ili je razlog taj što je Desimir Stanojević dobio ulicu?
Desimir Stanojević i Oliver Paunović
“Predložio sam da Desimir Stanojević dobije ulicu u Nišu jer je on svoj grad voleo, uvek se njemu vraćao. Mnogo je i učinio za ovaj grad i za kulturu Grada Niša. Živeo je više od 30 godina u Beogradu, a Nišlije nikada nisu imale utisak da se on iz svog grada iselio. Svojim životom i radom bio je pravi prezenter niške Palilule, jer kako je i sam govorio biti Palilulac nije mogao svako”, kazao je Paunović i dodao da ne može da veruje da njegove Nišlije sada posle njegove smrti ovako govore o njemu.
A ko je Desimir Stanojević?
Dok Nišlije kude, Begrad o svom glumcu samo reči hvale. Da li to govori da je ona narodna “da ne možeš biti pop u svom selu” tačna?
Foto: Privatna arhiva
Njegove kolege sa Pozorišta na Terazijama za njega su u pozorišnom časopisu “Teatron” rekli da je bio sjajan glumac, čovek i prijatelj. Nalikovao je, zapravo, najviše jednom liku iz komada koje je igrao. Nalikovao je već pomenutom i čuvenom Tevjeu iz Violiniste na krovu. Кao i Tevje, bio je čovek, veliki u svakom pogledu, ali ponekad neopravdano osporavan, pogrešno tumačen i bezrazložno kritikovan (što mu se i danas, nakon što više nije sa nama dešava, priznaćete). Pogotovu kad je u jednom momentu i samo pozorište postalo kontaminirano otrovima bljutave dnevne politike u Srbiji. Mnogi bi tu stali, možda i digli ruke od svega. Ali, ne i Desko. Njaga to nije zaustavljalo da ide iz uloge u ulogu, u pozorišnim komadima, popularnim televizijskim serijama, a publika mu je to uzvraćala neskrivenom ljubavlju. Desko je bio čovek, na neki način, kao Horacio iz Šekspirovog Hamleta, kome danski kraljević u jednom momentu kaže: „Dobri moj, Horacio, ti si čovek koji sa jednakom hvalom trpi i udare i dare sudbine.“
I, zaista, nije se ni na šta žalio kad su dolazile kritike, niti se hvalio kada su dolazile nagrade i priznanja. Doživljavao ih je kao sastavni i normalni deo jednog života, pa, bio on i glumački, uvek obasjan reflektorima javnosti, publike i kritike. Glumačkog života koji je, ponekad, tako potcenjen, ali, ponekad i tako precenjen. Ali, Desko je znao da nađe meru. Pravu, ljudsku i dostojanstvenu meru. Кako na sceni, tako i u životu. Sa merom, tiho i nenametljivo kao što je i živeo, tako je i otišao”, kažu njegove beogradske kolege.
Nišu i Paliluli se vraćao celog života. Prolazeći pored mesta na kome je rođen, a na kome više nije bilo kuće Đoke fijakeriste, već trafika, unucima je ponosno govorio „ovde je rođen deda„. Mali unuk Branko je trafiku sa žutom tendom zamislio kao idealno mesto rođenja i ushićeno je viknuo „leee, deda, rođen si u trafici„. Кoliko žvaka, bonbonica, lizalica je tu bilo…!
Zaboravili se i da je igrao u Narodnom pozorištu u Nišu 20 godina i da je za to vreme odigrao 80 uloga, da je osnivač Omladinskog pozorišta „Treća polovina“ i tvorac prvog mjuzikla „Violinista na krovu“ u istoriji Niškog pozorišta. Takođe je zaslužan za postavljanje mjuzikla „Cigani lete u nebo“ u niškom teatru. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti pozorišta, televizije i muzike.
Ipak, muzika je bila njegov život od najmlađih dana, od gitare na Paliluli, sviranja po ćoškovima, prvih svirki sa bedovima, do nekoliko albuma starih gradskih romansi.
“Ono što je Desko mislio da predstavlja Niš i njegov duh, sigurno nije ova zluradost koja izbija iz mnogih. Hvala svima koji su pokrenuli inicijativu da njegovo ime bude na tabli makar i tog sokačeta u koje ćeš da nabasaš samo ako se tamo specijalno zaputiš. Nadam se da će grad imati sluha da i neke druge sokake podari još mnogim velikim Nišlijama, umetnicima u svakom smislu te reči, a da će ostali uspeti da se naviknu na to. Možda jednog dana i stvarno zavole svoje umetnike”, napisala je ćerka Desimira Stanojevića Nina Ćosić u komentaru na društvenim mrežama.
MIROLJUB RIKI NEDOVIĆ: Da se ja pitam, svi niški sokaci bi nosili imena NIŠKIH umetnika
Uglavnom se ne upuštam u polemike na društvenim mrežama. Ali ovoga puta ne mogu da odćutim. Čak se i ,,Politika,, uključila u ovu ,,senzacionalnu,, vest. (bez potpisa autora) Ulica o kojoj je reč…..je ćorsokak na dalekoj periferiji opštine Palilula. (U kojoj, nema više od par kuća.) Zašto se niko pre preimenovanja nije zapitao… Кako to da je Milutin Bojić (srpski pesnik i dramski pisac) bio toliko skrajnut za one koji su ga tamo i postavili. Slobodno recite da sam suviše ličan u svakom pogledu. Bojiću treba ,,dati ulicu,, .. doličniju ..ovom našem velikanu. Ponosan sam na to da je Desimir Stanojević (glumac, reditelj, pevač, nišlija ….moj prijatelj) ispoštovan od svog rodnog grada…makar i sokakom. I uveren sam, da se ni on ne bi bunio. Mi glumci (iz provincije) već smo navikli na ,,sokake,,. I da se ja pitam (a ne pitam se) …svi niški sokaci bi nosili imena NIŠКIH umetnika…(ne samo glumaca)…ljudi koji su ostavili traga u ovoj varoši.
Deska, sigurni smo nikada neće zaboraviti “prava” publika u prepunim pozorišnim salama, ili kraj televizijskih ekrana.
Na pitanje „koju predstavu imaš večeras„, u Narodnom pozorištu u Nišu, odgovarao je: „Ne znam, uđem u garderobu i koji kostim visi, taj sam večeras„.
Кo si danas, dragi Desko?
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Hvala za divan i tačan članak o Desimiru Stanojević. Tačno je da je najteže u svom rodnom gradu biti željen i popularan. Desko je 30 godina proveo u Beogradu, bio je popularan i poznat širom bivše SFRJ a i u drugim zemljama gde je putovao privatno i službeno. Niš nikada nije zaboravio, mnogi su mislili da i dalje živi u Nišu. Ni jedan nastup na televiziji nije prošao da ne pomene svoj Niš. Ispunio je dve velike želje da dovede u Niš pravi Brodvejski mjuzikl “Violinista na krovu”, bez dinara zarade, a sa mnogo ličnih ulaganja, finansijskih i ulaganjem sebe. Druga želja je bila mjuzikl “Cigani lete u nebo”, na njegovu sreću ova predstava je i dalje na repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu. Bilo je toga mnogo, moglo bi da se piše i piše. Imao je još želja, bolest ga je zaustavila. Grad Niš mu se odužio sokačetom, hvala mu. Za vas sumnjičave u Nišu ima mnogo glumaca koji su “dobili” svoje ulice, koji nisu Nišlije, i koji jesu, koji su u Nišu proveli deo života, a i koji nikada nisu čak ni gostovali u Nišu. Mnogi ne znaju po imenu ko su bili ljudi čije ime nosi njihova ulica. Ne kažem da im nije trebalo odati počast, ali je ovo apel na Nišlije da razmisle pre nego što napišu zluradi komentar.
Ne zaboravite da je iza Deska ostala njegova porodica, mnogobrojna familija koja je u najvećem broju u Nišu. Njegovi koreni su tu kraj Nišave u Paliluli, grobovi njegovih predaka su u Gorici na Bubnju. Niš je uvek bio njegov grad i to je ostao.
Људи, знате ли ви шта је ЈУЛ? Најотровнија од свих политичких странака које смо имали. Његова председница Мирјана Марковић је на првом месту водила борбу против свега што је српско и национално. Заговарања је некакву Југославију и годинама након што су се сви други народи осамостали и створили своје националне државе. Ко год је њој служио (а овај глумац и још неки познатији уметници то јесу радили), заслужује да буде лишен грађанске части, баш као они који су за време Другог светског рата сарађивали са окупатором. И ту не би смело да буде компромиса.
Trebalo bi da se malo više upoznate sa činjenicama. Da li po vama znači da je Kralj Aleksandar I najveći zlotvor jer je on začetnik Jugoslavije?
Mržnja je nešto najstrašnije. Koliko vidim imate je u velikoj količini.
Не правите се невешти,нико није прптив да се Десимиру Станојевићу додели улица, критикујемо ружну праксу да се улице,које већ годинама носе име неког заслужног грсђанина,доделе неким новим херојима.Тиме се омаловажавају и поништавају заслуге ових првих.Зна ли ико, ко су били браћа Тасковић,па им отеше улицу и дадоше Ђинђићу.Ђинђић задлужује булевар, али ,зар није могла бити то нека улица неутралног назива,никога тако не би увредили.Ко је био Живота Ђошић,чији кеј је додељен Колу српских сестара?Да су заиста српске сестре,њихово нишко удружење би то одбило.Браћа Тасковић,Живота Ђошић и многи са таквом судбином, дали су за ову земљу оно највредније, живот.Пре много година,рекла ми је кроз сузе сродница Ж.Ђошића,када су му узели кеј:”Животу су поново убили…”У томе је проблем драги одговорни, који не умете ни да образложите своје поступке.
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj web stranici. Ako nastavite da koristite ovu stranicu, pretpostavićemo da ste zadovoljni.OkPolitika privatnosti
I, zaista, nije se ni na šta žalio kad su dolazile kritike, niti se hvalio kada su dolazile nagrade i priznanja. Doživljavao ih je kao sastavni i normalni deo jednog života, pa, bio on i glumački, uvek obasjan reflektorima javnosti, publike i kritike. Glumačkog života koji je, ponekad, tako potcenjen, ali, ponekad i tako precenjen. Ali, Desko je znao da nađe meru. Pravu, ljudsku i dostojanstvenu meru. Кako na sceni, tako i u životu. Sa merom, tiho i nenametljivo kao što je i živeo, tako je i otišao”, kažu njegove beogradske kolege.
Zaboravili se i da je igrao u Narodnom pozorištu u Nišu 20 godina i da je za to vreme odigrao 80 uloga, da je osnivač Omladinskog pozorišta „Treća polovina“ i tvorac prvog mjuzikla „Violinista na krovu“ u istoriji Niškog pozorišta. Takođe je zaslužan za postavljanje mjuzikla „Cigani lete u nebo“ u niškom teatru. Dobitnik je više nagrada i priznanja iz oblasti pozorišta, televizije i muzike.
Uglavnom se ne upuštam u polemike na društvenim mrežama.
Hvala za divan i tačan članak o Desimiru Stanojević. Tačno je da je najteže u svom rodnom gradu biti željen i popularan. Desko je 30 godina proveo u Beogradu, bio je popularan i poznat širom bivše SFRJ a i u drugim zemljama gde je putovao privatno i službeno. Niš nikada nije zaboravio, mnogi su mislili da i dalje živi u Nišu. Ni jedan nastup na televiziji nije prošao da ne pomene svoj Niš. Ispunio je dve velike želje da dovede u Niš pravi Brodvejski mjuzikl “Violinista na krovu”, bez dinara zarade, a sa mnogo ličnih ulaganja, finansijskih i ulaganjem sebe. Druga želja je bila mjuzikl “Cigani lete u nebo”, na njegovu sreću ova predstava je i dalje na repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu. Bilo je toga mnogo, moglo bi da se piše i piše. Imao je još želja, bolest ga je zaustavila. Grad Niš mu se odužio sokačetom, hvala mu. Za vas sumnjičave u Nišu ima mnogo glumaca koji su “dobili” svoje ulice, koji nisu Nišlije, i koji jesu, koji su u Nišu proveli deo života, a i koji nikada nisu čak ni gostovali u Nišu. Mnogi ne znaju po imenu ko su bili ljudi čije ime nosi njihova ulica. Ne kažem da im nije trebalo odati počast, ali je ovo apel na Nišlije da razmisle pre nego što napišu zluradi komentar.
Ne zaboravite da je iza Deska ostala njegova porodica, mnogobrojna familija koja je u najvećem broju u Nišu. Njegovi koreni su tu kraj Nišave u Paliluli, grobovi njegovih predaka su u Gorici na Bubnju. Niš je uvek bio njegov grad i to je ostao.
Људи, знате ли ви шта је ЈУЛ? Најотровнија од свих политичких странака које смо имали. Његова председница Мирјана Марковић је на првом месту водила борбу против свега што је српско и национално. Заговарања је некакву Југославију и годинама након што су се сви други народи осамостали и створили своје националне државе. Ко год је њој служио (а овај глумац и још неки познатији уметници то јесу радили), заслужује да буде лишен грађанске части, баш као они који су за време Другог светског рата сарађивали са окупатором. И ту не би смело да буде компромиса.
Trebalo bi da se malo više upoznate sa činjenicama. Da li po vama znači da je Kralj Aleksandar I najveći zlotvor jer je on začetnik Jugoslavije?
Mržnja je nešto najstrašnije. Koliko vidim imate je u velikoj količini.
Не правите се невешти,нико није прптив да се Десимиру Станојевићу додели улица, критикујемо ружну праксу да се улице,које већ годинама носе име неког заслужног грсђанина,доделе неким новим херојима.Тиме се омаловажавају и поништавају заслуге ових првих.Зна ли ико, ко су били браћа Тасковић,па им отеше улицу и дадоше Ђинђићу.Ђинђић задлужује булевар, али ,зар није могла бити то нека улица неутралног назива,никога тако не би увредили.Ко је био Живота Ђошић,чији кеј је додељен Колу српских сестара?Да су заиста српске сестре,њихово нишко удружење би то одбило.Браћа Тасковић,Живота Ђошић и многи са таквом судбином, дали су за ову земљу оно највредније, живот.Пре много година,рекла ми је кроз сузе сродница Ж.Ђошића,када су му узели кеј:”Животу су поново убили…”У томе је проблем драги одговорни, који не умете ни да образложите своје поступке.