DruštvoMoja priča

MILOŠ UNIĆ: Mladi Nišlija koji u Francuskoj brani boje kulture i umetnosti

Kada sam tog oktobra 2018. godine dobio poziv od Asocijacije „Cool’eurs du Monde“ i primio vest da sam odabran za projekat „Service Civique“ , nisam ni pomislio da se osmomesečna bajka uveliko sprema, započinje svoju priču Miloš Unić, mladi Nišlija koji je nakon osam meseci boravka u Francuskoj primljen na master pozorišnih studija pri Univerzitetu Zan Zores u Tuluzu.

Da vest bude sjajnija, svoje studije nastavlja kao stipendista Vlade Francuske. Među skoro 90 kandidata za stipendiju ove godine izabran je među prvih 13 i dobio tu čast da brani boje kulture i umetnosti u ovogodisnjoj selekciji.

„Naime, videvši konkurs ove Asocijacije u kome su tražili mladu osobu koja bi u okviru koledža „Eleonore de Provence“ radila kao asistent na džez odseku i organizovala i vodila pozorišne radionice, znao sam da je to životna prilika koja se ne propušta. Već odavno izmoren duhom nezadovoljstva u svojoj okolini, poslao sam svoj prvi ikada CV i motivaciono pismo i bio primljen“, kaže Unić.

Foto: privatna arhiva

„Imao sam priliku da u okviru svoje volonterske misije radim na koledžu „Eleonore de Provence“ u Monsegiru, malom mestu nadomak Bordoa u Francuskoj. Upravo je to malo mesto bila jedna vasiona novih saznanja i oaza mira u kojoj je moje biće plivalo kao u soptvenom moru. Nakon samo par nedelja uspeo sam da se kompletno infiltriram u novu sredinu, sa novim ljudima i novim načinima života. Sedam meseci sam proveo radeći sa neverovatnim talentima, muzičarima i glumcima, i time dopustio sebi a i njima da zajedno razvijamo neke nove veštine. Nikada neću zaboraviti svoju učionicu u kojoj sam sa svojih sedam pevačica svakodnevno radio na vokalnim tehnikama i emotivnom doživljaju svake pesme. Kad god bih završio sa časovima muzike, jurio bih ka sali u kojoj smo intezivno radili na pozorišnim predstavama i kroz pozorišne radionice sticali neka nova znanja. Moji učenici učili od mene, ja od njih. Pisma koja su mi bila predata na kraju školske godine čuvam kao amajliju“.

Na kraju školske godine Miloš je organizovao spektakl pod nazivom „La journée du spectacle vivant “ gde su, u gradskom foajeu, polaznici izveli koncert inspirisan filmskom, pozorišnom i muzikom iz Diznijevih filmova kao i teatar improvizacije u kome su Miloševi učenici pokazali da je pozorišna budućnost u ovom „čardaku ni na nebu ni na zemlji“ lako predvidiva.

„Takođe, imao sam priliku da učestvujem u organizovanju kulturnih događaja kao i džez koncerata u okviru organizacije „OMCL“. Možete samo zamisliti kako je živeti u mestašcu u kome briga i pritisak nisu ni na videlu, a oko svakog delića ovog mesta kruži ljubav i bezbrižnost. U takvoj oazi mira i ljubavi, steko sam brojne prijatelje i neke nove porodice kojima ću se uvek rado vraćati. Takođe, dobio sam priliku da budem sam sa sobom. Upravo mi je ta prilika pomogla da odrastem i sazrim i samim tim dopustim mom biću da jasnije shvati šta želi“, dodaje ovaj mladi Nišlija.

Kako je vreme prolazilo Miloša je počelo da muči pitanje šta bi radio nakon ove sjajne prilike. Gde ići?

„Iako mi je bilo pakleno teško reći zbogom Akademskom pozorištu, mojoj drugoj kući, onda Narodnom pozorištu, u kojima sam već započeo neki svoj život, neku svoju mini karijeru, moram priznati da nijednog trenutka nisam pomislio na povratak u Niš. Zašto? Zato što je ovaj svet jedno predivno mesto, a mi nekako imamo samo taj jedan život. Niš će uvek ostati moja kuća i moj dom, ali moj svet, moje stanište je ova naša predivna planeta Zemlja. Ja sam  pre svega, stanovnik svoje planete“, objašnjava Miloš.

Foto: privatna arhiva

Zahvaljujući brojnim novim prijateljstvima uspeo sam da se informišem o ponudi francuskih fakulteta.

„Na nagovor moje Ferijel, osobe koja mi je promenila život i vratila nadu u sve što je ljudsko i najdivnije, odlučio sam da konkurišem za master pozorišni program u Bordou. Ubrzo zatim sam se informisao o stipendiji Vlade Francuske i odlučio sam da se prijavim. Kako je vreme proticalo otkrivao sam i druge gradove u Francuskoj i tako naišao na sjajan pozorišni, koreografski i cirkuski master u Tuluzu. Predao sam dokumenta i ostao da se nadam. Nastavio da sanjam. Rezultati su stizali jedni za drugim. Prvo sam bio obavešten da sam stipendista Vlade Francuske i da sam među skoro 90 kandidata izabran među prvih 13 da branim boje kulture i umetnosti. Nedugo zatim dobio sam obaveštenja da sam sa velikim zadovoljstvom primljen na Univerzitete u Tuluzu i Bordou. Hej! Pa zamislite vi to! Tako lako, neko tamo, u nekoj drugoj zemlji lako prepozna neke stvari. Nedugo zatim sam dobio rezultate testa iz franucuskog jezika, popularni DELF B2 , i time stekao nivo B2 nakon samo 6 meseci učenja“, oduševljeno kaže Unić i dodaje još jednu lepu vest:

“Ono na šta sam ja najponosniji je moja prva pesma, moj prvi singl koji nosi naziv „When you’re gone “ koji će uskoro imati svoju premijeru u mom rodnom gradu. Pesma govori o svim odlascima i rastancima u mom životu i o svakom onom „zbogom“ koje nam je svima poznato. Po prvi put mogu reći da sam iskomponovao pesmu i napisao tekst. Time sam se još više približio svom snu da imam svoj sopstveni album“.

Foto: privatna arhiva

„Ali, cela ova bajka ne bi imala ni svoj početak a kamoli kraj, da nije bilo moje porodice, kaže Unić. Ne mogu ni da vam opišem kako je buditi se i znati da te mama, tata i sestra sa nestrpljenjem čekaju da se vratiš da bi te zagrlili i rekli koliko su ponosni na tebe. Sve ovo posvećujem njima. Tu su i svi oni divni ljudi čija mi je podrška bila sve. Sve sitne reči, pohvale, mali znaci pažnje. Hvala vam što ste verovali u mene čak i onda kada niko nije“, završava svoju priču Miloš Unić.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close