Mihajlović: Do kraja godine biće uklonjeno preko 50 divljih deponija

„Borba sa divljim deponijama je nešto sa čime se grad Niš i Javno komunalno preduzeće „Mediana“ susreću iz godine u godinu. To mi svake godine radimo kroz tri programa. Jedan je redovni iz redovnog poslovanja, jedan je vanredni gradski program i jedan radimo već petu godinu za redom u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Kroz taj program Ministarstva biće uklonjeno 16 divljih deponija, kroz vanredni 11 i ostatak kroz naša redovna poslovanja. Ukupno će biti uklonjeno preko 50 divljih deponija ove godine sa teritorije grada Niša, odnosno, nešto više od 13000 metara kubnih otpada“, kazao je Ivan Mihajlović, JKP Mediana.

Kako bi se sprečilo ponavljanje divljih deponija na istim lokacijama, iz JKP Mediane su pokrenuli svojevrsnu preventivu u urbanim, ali i ruralnim delovima grada.

„Ono što je najviše poražavajuće jeste da se na nekim mestima ponavljaju divlje deponije, gde mi iz godine u godinu čistimo te iste prostore. Kako bi se ove pojave sprečile, mi smo krenuli i u svojevrsnu preventivu. Na prvom mestu preventiva od pojave divljih deponija u urbanim delovima grada, jeste otvaranje reciklažnih dvorišta. Možemo da se pohvalio da grad Niš ima čak tri reciklažna dvorišta i prvi je u Srbiji koji ima toliki broj reciklažnih dvorišta, u planu nam je otvaranje i četvrtog, na teritoriji Gradske opštine Pantelej. Na taj način vršimo prevenciju od pojave divljih deponija u urbanom delu grada, a što se tiče ruralnog dela grada, prevencija je to što smo uveli sva sela u redovan sistem odvoza. Dakle, naša vozila obilaze svakog dana sva sela u okruženju. Naravno, treće i najvažnije jeste da pojačamo kaznenu politiku. Iz tog razloga u planu je da JKP Mediana, Grad Niš, inspekcijske službe i komunalna milicija zajednički organizujemo akcije kako bismo nesavesne građane sprečili u vršenju tih ekoloških prekršaja, a sve sa ciljem da se uštedi novac, jer uklanjanje divljih deponija sa teritorija grada godišnje košta između 15 i 20 miliona dinara“, dodao je Mihajlović.

Kada su u pitanju divlje deponije, najugroženija je opština Palilula koji ima najveći broj divljih deponija.

„Opština Palilula je najugroženija po pitanju divljih deponija. Tamo imamo najveći broj divljih deponija i obično se divlje deponije javljaju na rubnim delovima grada, ali nažalost i u samom gradu. Tako imamo i pojavu divljih deponija u Spomen parku Bubanj, zatim u tvrđavi, pored medicinske škole, dakle na mestima gde stvarno ne bi trebalo da se nađe otpad, iako su naša reciklažna dvorišta otvorena svakog radnog dana od 8 do 20 časova i prihvatamo potpuno besplatno sve vrste otpada“, kazao je on.

Značajan korak u smanjenju količine otpada na divljim deponijama bio je otvranje reciklažnih dvorišta i uvođenje sela u regionalan sistem otpada.

„Otvaranje reciklažnih dvorišta i uvođenje sela u regionalan sistem otpada jeste dovelo do smanjenja količine otpada na divljim deponijama. Primera radi, od otvaranja reciklažnih dvorišta do sada površina pod divljim deponijama se smanjila sa 219 hiljada metara kvadratnih na 182 hiljade metara kvadratnih. Takođe, procenjuje se da smo spustili sa 7700 na 6400 tona otpada koji se trenutno nalazi na divljim deponijama“, rekao je Mihajlović.

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju

Niške Vesti