Koliko je bilo masovnih tužbi i koliko su one do sada koštale državni budžet niko u našoj zemlji precizno ne može da kaže, ali se procenjuje da bi to moglo biti nekoliko stotina miliona evra, rečeno je na onllajn skupu „Fenomen masovnih tužbi“ koji je organizovala Koalicija Pravosudna baza jug (PBJ).
Na skupu je predstavljeno i istraživanje pod istim naslovom koje je PBJ realizovala u proteklih godinu dana, analizirajući tužbe protiv Nacionalne službe za zapošljavanje u Osnovnom sudu u Nišu, Leskovcu i Vranju.
Samo te tužbe, rečeno je na konferenciji, koštale su državni budžet preko tri milijarde dinara, odnosno 25 miliona evra u periodu od 2015. do 2018. godine.
Jedan od autora istraživanja, advokat Nebojša Stanković iz Niša je podsetio da je fenomen masovnih tužbi kod nas prisutan od 2000-tih godina.
“Medju raznim vrstama masovnih predmeta ističu se oni koji se tiču smenskog i noćnog rada, naknade za ishranu i regresa zaposlenih na železnici, odgovornosti pravnih sledbenika nakon restrukturiranja i statusnih promena železnice, uvećane zarade pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i diskriminacija ratnih rezervista”, kazao je Stanković.
Do pojave tužbi kojima se tuže banke, rekao je, u svim prethodnim slučajevima bile su tužene budžetske institucije, gde su cenu izgubljenih sporova praktično plaćali svi gradjani Srbije.
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju tužbe protiv NSZ nekoliko podataka privlači pažnju – dosudjeni troškovi su višestruko veći od dosudjenog glavnog duga, u većini postupaka veštači isto lice, u mnogim postupcima je vrednost spora besmisleno mala, u jednom svega 159 dinara.
Stanković je rekao da su gradjani počeli da tuže Nacionalnu službu za zapošljavanje tokom 2015. godine, a na kraju 2018. godine, NSZ je vodila ukupno 44.020 sporova.
„Prosečna vrednost iznosa zbog kojeg su gradjani Osnovnom sudu u Nišu tužili NSZ bila je 7.503 dinara, dok je prosečan dosudjeni iznos u slučaju usvajanja tužbenog zahteva bio 11.773 dinara. Prosečan iznos dosudjenih troškova postupka bio je 41.560 dinara“, istakao je Stanković.
Dosudjeni iznos troškova rekao je on bio je u proseku više od 3,5 puta veći od dosudjenog iznosa na ime glavnog duga.
“Masovne tužbe predstavljaju značajno opterećenje za sudove i društvo. Država i sudovi nisu delovali preventivno, reaktivno, blagovremeno i adekvatno u cilju sprečavanja njihovog nastanka, odnosno efikasnog razrešenja“, istaknuto je na skupu.
Iz tog razloga, ocenjeno je, preko je potrebno izvršiti promene koje će uvažavati nespornu društvenu potrebu za otklanjanjem posledica masovnih povreda prava, s jedne strane, ali i kojima će se otkloniti sistemski nedostaci i omogućiti na zakonu zasnovano efikasno, ekonomično i pravično sudjenje u okvirima razumnog roka.
Kao preporuke za smanjenja broja moasovnih tužbi, kao i troškova koje povlače, navedeno je izmedju ostalog unapredjenje ili uspostavljanje mehanizama kontrole uskladjenosti, a u cilju blagovremenog ukazivanja na potencijalne masovne povrede prava, uspostavljanje mehanizama za demotivaciju stranaka za podnošenje tužbi sa zahtevima ekstremno male vrednosti, spajanje više postupaka u jedan i zabrana cepanja potraživanja.
Konferenciju je onlajn pratio veći broj učesnika – advokata, sudija, tužilaca, predstavnika državnih institucija, udruženja gradjana, medjunarodnih organizacija, obrazovnih institucija i medija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Masovke su posledica neustavno i nezakonitog rada a bogme i kriminala belog okovratnika. Vrlo brzo se to utvrdi ko je to uradio. Dakle po izvršiocima da lično nadoknade štetu i izjuriti ih sa pozicija g de su to uradili. Banke? Zatvoriti ih. Država? Smena rukovodstva i naknada štete iz ličnog i partijskog džepa. Naravno i zabrana daljeg rada. Neposredni izvršioci koji su samo radili svoj posao? Minimum 5 godina i konfiskacija porodične imovine. U suštini samo antikorupcijske mere