Žene su predsednice opština samo u 14, 4 odsto jedinica lokalnih samouprava , a muškarci u skoro 86 odsto. U jedinicama lokalnih samouprava ima 36.469 odbornika a 17.672 odbornice. Sedam je žena sa invaliditetom, što je svega 0,04 posto i samo su dve Romkinje, što je 0,01 odsto, samo je deo rezultata istraživanja je sproveo Zaštitnik građana tokom 2017. godine uz podršku Misije OEBS u Srbiji.
Istraživanje je pokazalo da je zabrnjivajuće mali broj žena na rukovodećim pozicijama u lokalnim samoupravama i da ih ima samo tamo gde je to strogo zakonom propisano, a žene sa invaliditetom na sličnim mestima gotovo da su nevidljive. Cilj istraživanja je bio da se prikupe podac o sprovođenju politika i mera jednakih mogućnosti, odnosno, primeni zakona i praksi u oblasti rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Rezultati istraživanja su objedinjeni u posebnom izveštaju Zaštitnika građana pod nazivom „Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji“.
“Rezultati o zastupljenosti žena na lokalnom nivou za nas su, na žalost, iznenađujući. Pokazalo se da je zastupljenost žena na nivoima odlučivanja manja od naših očekivanja”, kaže Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara Stručne službe zaštitnika građana. “Posebno je alarmantno odsustvo učešća žena u odlučivanju u lokalnim sredinama. Tako su žene predsednice saveta mesnih zajednica u nepunih pet odsto slučajeva. Učečće žena sa invaliditetom i romkinja još je manje, pa su samo dve žene sa invaliditetom na pozicijama imenovanih i postavljenih lica, dok Romkinja na ovim mestima nema“, istakla je Nataša Jović.
Višnja Baćanović, konsultantkinja za oblast rodne ravnopravnosti, ističe da je važno da se u praksi sprovedu postojeći zakonski mehanizmi za ravnopravno učešće žena u obavljanju poslova koji znače donošenje odluka.
“Upravo zaštitnik građana skreće pažnju na to šta je potrebno uraditi da se unaprede mere, znanja, veštine, procedure za rodnu ravnopravnost, odnosno, da u punoj meri zažive mehanizmi za ravnopravnost, koji su zakonom predviđeni”, naglašava Višnja Bećanović. „ Ideja nije zaživela u punoj meri , prvenstveno zbog toga što je to jedna novina. Odeljenje za društvene delatnosti postoji oduvek i ljudi koji u njemu rade znaju šta treba da rade. Ovo je nov sistem i zakonski nije dovoljno definisano kako on treba da izgleda. I to je prepreka. Nema dovoljno kompetencije, znanja a nema ni podataka. Različite međunarodne i nacionalne institucije , kakav je Zaštitnik građana , skreću pažnju na to šta je potrebno uraditi da bi ti mehanizmi zaživeli u praksi”.
Istraživanje je pokazalo da postoji puno prepreka da bi sistem profunkcionisao, i da u Srbiji još uvek nema rodnu ravnopravnosti, a s druge strane postoje politike koje nisu u dovoljnoj meri prilagođene potrebama ljudi .
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
