Političare uvažavamo dok su na funkciji. Kada odu, brzo ih zaboravimo. Pod uslovom da se javnosti ne preporuče nečim novim, drugačijim od politike, i prijatno nas iznenade.
Slaviša Dinić, bivši predsednik opštine Pantelej baš ne pati za svojom predsedničkom foteljom, kao mnoge njegove kolege.
Bio predsednik, više nije, ali zato je dobar domaćin koji mnogo toga ume i zna u oblasti poljoprivrede, ali bogami ume i zna i da uživa. Ne uživa Slaviša Dinić poput nekih drugih ljudi, on svoje uživanje pravi sam godinama, gradi ga i dograđuje, te mu tako i uzivanje iz godine u godinu raste.
Bašta u dvorištu njegove kuće je pravi mali raj na zemlji. A u raju, kažu, borave samo odabrani ljudi.
– Ja sam sve ovo radio i dok sam bio u politici, sada mnogo više, jer imam više vremena. Ono što je važno za čoveka, moram da kažem za vrednog čoveka, jeste da sebi napravi lepo okruženje u kojem će posle napornog posla moći da odmori dušu.
Nije teško napraviti ovako lepu baštu ako je praviš godinama, s ljubavlju. Svakoga dana uradiš nešto novo, čuvajući i negujući ono što si već stvorio. Čovek, naravno, mora da bude i kreativan, da ima nove ideje, da ukrade nečiju pa joj doda nešto svoje….i na kraju, ne možete ni da zamislite kakvo je zadovoljstvo kada znate da ste svu ovu lepotu stvorili vi, sopstvenim rukama. Nema ničeg lepšeg od stvaranja, koje god vrste ono bilo. Moje stvaralaštvo, kroz koje ispoljavam svoju kreativnost je, eto, ova moja bašta.
Slaviša Dinić nije dobar domaćin samo u svojoj kući, bio je dobar domaćin i u opštini Pantelej. O tome svedoče ljudi koji ga sa mnogo pošovanja pozdravljaju na ulici, sećaju se kako je bilo dok je on bio predsednik u opštini i imaju samo reči hvale za ono što je tamo radio. I to je njemu, pored bašte, veliko zadovoljstvo.
Bivši predsednik opštine je u opštini, jednako kao i u privatnom životu, veliki pobornik zaštite životne sredine. Zamera svima koji ne mogu da izdvoje vreme da makar pokose travu i svoje dvorište dovedu u red, ako već nemaju volju i želju da učine nešto više.
– Međublokovsko zelenilo između stambenih zgrada, u kojima živi i do 200 porodica, je u katastrofalnom stanju. Nije moguće da među tolikim ljudima ne može niko da se nađe ko bi svoje okruženje sredio. Zašto mora da čeka da mu to uradi Medijana. Ja nikada neću moći to da razumem. Potrebno je pola sata angažovanja dnevno, pa da sve izgleda drugačije i lepse. A I covek se bolje oseca u lepom okruženju. Zamislite samo – prolazite trotoarom, vidite lepo pokošenu travu, drvorede, zasađeno cveće I komšije koje posle zajednickog rada piju kaficu u svom dvorištu. Mnogo jednostavno, a u nasim uslovima predstavlja za ljude težak I naporan posao.
Nije ni čudo što smo postali loši ljudi. Okruženje mnogo utiče na raspoloženje svakog od nas. Kada bismo mu posvetili malo više pažnje, i nama bi bilo lepše, bez obzira na nedace koje nas prate. Sociolozi to zovu ekologijom duše, a ona je usko povezana sa prirodom.
Svaka čast ljudima, poput Slaviše Dinića, koji energiju crpu iz prirode. A gde bi na drugom mestu, nego tamo gde sve počinje i gde se sve završava. Njegova filozofija života nije neka velika nauka. Samo što smo mi pomalo lenji da učimo, a još manje da naučeno pretočimo u život.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
