Zove se Miodrag Petrović, ima sedamdeset godina i danas je u penziji. Njegova radionica, poznata pod imenom „Auto električar Sićavac“, bila je i ostala simbol poštenog zanata, znanja i majstorskog dostojanstva. Danas posao nastavlja njegov sin Milan, a ja osećam potrebu da napišem nekoliko reči o čoveku koji je zauvek ostao deo mog puta.
Bila je 1998. godina, ja sam imao svega dvadeset godina i pokrenuo sam svoje prvo izdanje — časopis City Oglasi. U vremenu kada je retko ko verovao u mlade i u nove ideje, majstor Sićavac je bio jedan od prvih koji mi je pružio podršku. Redovno se oglašavao u mom časopisu, na prvoj stranici, ne zbog reklame — nego zato što je verovao u mene. I to nikada nisam zaboravio!
Takvi ljudi se ne zaboravljaju. Njegova reč, njegovo „ajde, dete, radi to što si zamislio“, značila mi je tada više nego bilo kakav ugovor ili investicija. Bila je to podrška čoveka koji zna šta znači početi ni iz čega, i koji zna vrednost rada i poštenja.
Posle mnogo godina, imao sam čast da ga pozovem kao mog gosta na premijeru filma „Ratni hirurg“ o dr Miodragu Laziću. Među svim onim „bitnim“ zvanicama, meni je najviše značilo što je tu sedeo on – mali, skroman, ali veliki čovek i majstor.
Jer neki ljudi ne zauzimaju velika mesta na protokolima, ali zauzimaju velika mesta u našim životima.
Za mene je majstor Sićavac upravo jedan od tih ljudi.
Instalirajte iOS ili Android aplikaciju
Niške Vesti
