Svakog dana u ulici Episkopskoj kod same Palilulske rampe širi se opojni miris crne kafe koja je tek samlevena, a kupci pristižu iz ovog ali drugih delova grada. Uslužuje ih Momčilo Mančić koji sa svojom suprugom preko deset godina priprema za Nišlije crnu kafu na način koji je odavno zaboravljen.
Vlasnik je jedne od samo tri radnje u gradu u kojoj se kafa kupuje tako što se pričeka koji minut da je Momčilo samelje. Stare Nišlije se na ovaj način prisećaju vremena kada su i sami ručnim mlinom mleli kafu kupljenu u zrnu.
Momčilo je ovim poslom počeo da se bavi kada je pre mnogo godina ostao bez posla i nije se pokajao. Na neki način je u novim poslom spojio zadovljstvo i rad. Kupce kojima prodaje kafu voli i da posavetuje. Ne žurite sa ispijanjem kafe, ona se pije kao vino i više je hrana nego napitak, kaže Momčilo.
„Naslađa je, kaže on, jutarnja kafa jer tada se oseti njen pravi ukus. Za to se koriste male šoljice, ove velike iz kojih se sada pije, to je pomodarstvo. Kada unesete veliku kolicinu kafe onda se izgubi njen ukus.Nije isto piti kafu ujutru, poslepodne ili uveče, kao što nije isto ni kada je pijete pre i posle jela kada se mešaju različiti ukusi i kada ne možete da osetite prvai ukus kafe“, kaže Momčilo.
Za sobru kafuje važno je i kako se priprema dok se ne pruzi kupcu. Prženje kafe je korak gde ne sme da se pogreši, a važno je i kako je kafa samlevena.
„Kafa može da bude ispržena na tri načina, najslabije pečena poznata kao grčka kafa, srednje pečena i najpečenija, ona crne. Kod prženja kafe najvažnija je njena boja. Ne postoji odredjeno vreme koliko se ona prži. To se radi „na oko“, ali nikako to ne sme da bude na plin jer se tada meša miris plina i kafe i to više nije njen pravi ukus. Malo ko ima uslova da prži kafu na drva, pa za to koristimo struju“, objašnjava Momčilo.
Dodaje i da je važno na koji način se kafa melje.
„Za to je nabolji stari ručni mlin. Električni mlinovi je „prepeku“ jer su jaki, pa ni to tada više nije ono što svi tražimo, savršenstvo od kafe“, dodaje Mimčilo.
Nišlije vole Momčilovu „šmekersku“ kafu jer da nije tako, kako sam i kaže, ne bi opstao ovoliko godina. Mada je reklama, dodaje, učinila svoje.
„Na sreću još ima onih koji uzivaju u pravom ukusu ovog napitka, a ukus najredovnijih kupaca već znamo. Kada neko dodje da kupi kafu tačno znam kakvu kafu pije, manje, srednje ili baš pečenu“, kaže Momčilo i žuri da usluži novu mušteriju.
Marija Ristić kafu kod Momčila kupuje godinama i tako će i ostati.
„Najbolja je. Opija svojim mirisom. Ukus je neponovljiv, ali o ukusima ne vredi raspravljati. Znam samo da u samo oni koji uživaju u ispijanju ovog crnog napitka znaju kakav je pravi ukus kafe“, kaže ova Nišlijka.
Legenda kaže da su kafu otkrili čuvari koza u Etiopiji u 9.veku nove ere. Čuvar koza iz Etiopije je otkrio kako su mu koze postale hiperaktivne i nisu spavale celu noć nakon konzumiranja bobica sa jednog drveta. Nakon tog otkriča odneo je bobice svešteniku iz lokalnog manastira koji je od njih napravio napitak koji ga je držao budnim noću i tako je nastala današnja kafa.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
