Dnevni list sa najdužim kontinuitetom ,,Politika,, početkom XX veka imao je razne rubrike koje se tiču vesti van prestonice pa su tako na svakih petnaestak dana izlazili napisi pod naslovom ,,Niška hronika,,. Iz njih dobijamo dosta informacija o dnevnom životu u gradu, političkom i društvenom životu stanovnika Niša i okoline.
Bilo je tu ozbiljnih, ali i tabloidnih naslova, i vesti koje su upoznavale stanovnike Srbije sa događajima u ,,drugoj prestonici,, kako su je neki nazivali. Tako iz jednog napisa objavljenog 2. jula 1906. godine imamo jedan kolaž koji nam slika prilike i život u starom Nišu iz pera nekog našeg sugrađanina koji je očigledno bio dopisnik ,,Politike,, u gradu:
,,U toku petnaest dana desili su se toliki događaji u našem gradu Nišu pa ipak očajavam da li će biti dovoljno za petnaestodnevnu hroniku. Na prvoj liniji su strahovita ubistva. Možda je velika vrućina doprinela znatno da se kod ljudi razviju i takve strasti. Ali…tek. Ubijen je podnarednik Gojko. Kapetan Valter je sam sebi oduzeo život. Istoga dana oko opštine dešava se jezovito ubistvo dvaju opštinskih čuvara a ranjena je u ruku i jedna žena. Podnarednik Gojko je sam kovač svoje sreće, ili bolje reći svoje nesreće. On je žrtva svoje nerazmišljenosti jer je hteo da prekorači onaj kruti zakon vojničke discipline, koji je morao znati. I u mesto dvadeset dana zatvora on je sebi doneo smrt, time što je hteo da pobegne ispred naoružanog stražara koji ga je sprovodio u kasarnu. Kapetan Valter je takođe kovač svoje nesreće. On je žrtva časti te religije modernog čoveka, naročito obrazovanog oficira. Nemarnost bilo u vršenju dužnosti, bilo u privatnom životu, sveti se ljuto. I kapetanu Valteru se nemarnost osvetila. Ostajalo mu je ili da i dalje živi nesnosnim životom u košmaru gomile menica za isplatu, ili da ga nestane s ovog sveta. On je izabrao onaj drugi put, put koji spasava čoveka od onog sramnog žiga koji je mogao da do kraja nosi na svome čelu ili put koji mu, bar po današnjem shvatanju, održava čast čistu i neokaljanu.
Ubistva okolo opštine, to su plod divljaštva našeg nižeg staleža. Velikih razloga za ovo trostruko ubistvo nema; obične svađe između jednog para koji je skoro u petogodišnjem razvratnom životu. Ta zločinačka ubistva, odvratna i gnusna, pokazuju niski moralni nivo palilulskog stanovništva u našim varošima (ovde se pojam palilula ne odnosi na stanovnike naselja nego na stanovnike grada nižeg društvenog i socijalnog sloja koje autor teksta naziva tako prim.aut.). To bi valjalo lečiti. Od interesa je naglasiti da opštinski stražari nisu imali ni po metka da bi mogli da spreče ovu divlju zver u svojim namerama; oni su išli od dućana do dućana da vide ima li ko koji fišek (municiju prim.aut) a fišeka ni kod koga. Samo je tako mogao ubica u po bela dana da pređe polovinu Niša, a da mu niko ne može ništa. Sreća je da nije otišao dalje od Prokuplja gde je uhvaćen.
Nedeljom se ide u crkvu. U Nišu se nedeljom ide u ,,park na pivo, ili u banju,, (misli se na park pored Nišave preko puta zgrade gradonačelnika prim.aut.). Prošle nedelje je park bio gotovo prazan, a Banja puna. Ona nije mnogo udaljena od grada, dva groša povratak i odlazak, i u Banji je bio dan za koji bi se moglo reći da je vašar. Silan je svet tamo otišao, i ako je ko imao da bude nezadovoljan, to je samo železničko osoblje koje je moglo naknadno da dodaje vagone , ili onaj dobričina kafedžija u Banji , kod koga taj silan svet nije pazario, pošto je svako poneo sa sobom šta jesti, i na šta će sesti.Ipak je bilo veselo jer je dan bio izvrsno lep. I dok se u banji svet veselio ili peo uzanim stazicama u šumu do vrha Koritnika ( ne baš do samog vrha, pošto su mnoge gospođice radije volele da posmatraju lepu panoramu banjskog polja sa pola puta), ili pregledao mlin ,,u kome je svakome bez razlike ulaz zabranjen,, ili paviljon bivšeg kralja (misli se na Aleksandra I Obrenovića koji je sa kraljicom Dragom često boravio u Niškoj Banji prim.aut.) na kome su neka okna zamenjena rešetkama od pleha, dotle je na bedemu pored Nišave u samoj varoši besnio silan vetar i magla od prašine…….
Iz ovakvih hronika, koje se na žalost kasnije prekidaju i objavljuju u segmentima, dobijamo sliku života starog Niša iz vizure savremenika koje predstavljaju dragoceno svedočanstvo o našim precima i njihovom načinu života. I ovde vidimo da se neke navike nisu promenile. Nišlije i danas, kao i tada, uživaju da u letnjim mesecima odu do Niške Banje i hodaju, kako je danas nazivaju, stazom zdravlja uz brdo Koritnik a parkovi i bedem pored Nišave ostali su i dalje glavna šetališta. Hladno pivo je i dalje ostalo omiljeni način ,,unutrašnjeg,, rashlađivanja a fijakere i vagone zamenila su taksi vozila koji za ,,dva groša,, voze do Banje i nazad. Možda su ove hronike i dobar podsetnik da vidimo koliko se suštinski nismo promenili ili da nas opomenu da treba da bolje čuvamo nasleđe koje su nam ostavili ljudi koji su ovde živeli pre nas.
(autor je koristio integralni tekst iz lista ,,Politika,, objavljen 2 jula 1906 godine, sa potpisom ispod teksta ,,R,, a celi tekst je deo neobjavljenog rukopisa ,,Niške hronike,,)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
