Lepota je u oku posmatrača, a kompleksi u glavi

Ti si tako zabavna, lepa, dobra, pametna (spisak je dugačak, a mogućnosti je mnogo da bi se sve nabrojale) kako to da nemaš nikog? Sreća u nesreći je što, ako dovoljno puta kažeš da ne znaš, u jednom trenutku prestanu da postavljaju i ova dosadna, a pomalo i neprijatna, pitanja.

Koji je uopšte tačan odgovor i kako se odgovara na to pitanje?

Ne samo da su me više puta i drugi to pitali, nego sam i ja sebi često postavljala isto pitanje iznova i iznova. Kako je moguće da sam još uvek sama? Pošto drugačiji odgovor nisam našla, zaključila sam da mora da je problem u meni. Meni nešto fali.

To je bilo najjednostavnije i najlogičnije rešenje – da meni ništa ne fali, sigurno bih do sada bila u vezi. I tako sam provela godine misleći da sam ili previše ili nedovoljno. Previše glasna. Previše pričljiva. Nedovoljno mršava. Nedovoljno misteriozna.

Trudila sam se da sve svoje nedostatke ispravim. Prateći savete sa interneta, čak sam počela i tiše i sporije pričam (bilo je toliko neprirodno i jezivo da sam vrlo brzo morala novu naviku da iskorenim). Ipak, ni to mi nije pomoglo.

Onda sam razmišljala da uradim veštačke trepavice, istetoviram obrve, napunim usne hijaluronom i nadogradim kosu. Mislila sam da tu leži ključ uspeha u pronalasku momka. Ali, što sam više razmišljala o tome, sve manje su mi se ponuđene opcije dopadale (do danas nije potvrđeno da li bi rezultati bili drugačiji da sam se usudila na taj korak).

Kada više nisam imala druge ideje, okrenula sam se onoj staroj – moram da smršam. Bila sam poprilično sigurna da ključ rešenja leži u mojim butinama. A onda sam početkom ovog leta dobila novo otkrovenje – imam debele listove.

Ovo saznanje bilo je aktivno svega nekoliko dana, ali dovoljno da se opteretim svojim listovima. Počela sam da razmišljam o tome koji je najefikasniji način da se ova neprijatnost otkloni. Limfna drenaža, maderoterapija, vakuum kese – sve se to pojavilo kao potencijalno rešenje za ovaj novi i neočekivani problem.

U svojoj želji da nadomestim sve nedostatke nisam bila usamljena. Jedna drugarica ima loknastu kosu, a htela bi ravnu koja se ne mrsi. Druga misli da je premršava. Treća se plašila da izađe na sastanak jer je verovala da je viša od momka. Četvrta traži haljinu koja će da prekrije njen donji stomak. Peta misli da ima debele ruke.

Sve smo se toliko trudile da popravimo nedostatke koje imamo. I kakve god okolnosti bile, naše komplekse nismo zaboravljale. Jesmo li, u međuvremenu, zaboravljale da sagledamo sebe kao celinu?

Godine gledanja supermodela, instagram modela i njihovih fotošopiranih slika, godine novih trendova koji se stalno menjaju, godine upoređivanja sa drugima, godine novih neophodnih proizvoda za lepotu i godine ubeđivanja da će salate rešiti naše probleme za samo dve nedelje – eto odakle dolaze svi naši (ili barem moji) kompleksi.

Onda sam malo porazmislila. Osvrnula sam se oko sebe i videla sam crnke, plavuše, brinete, mršave, visoke, krupne, niske, sa protezom ili naočarama, sa ravnom i loknastom kosom – sve su bile lepe na svoj način. I sve su pronašle onog kog su tražile.

Porazmislila sam još malo. Što sam se više fokusirala na svoje nedostatke, sve više sam ih primećivala, a sve one dobre strane bile su u senci.

Jednog dana sam shvatila da ono što ja doživljavam kao nedostatak, neko drugi vidi kao blagoslov. Uostalom, naši nedostaci i nisu ono što nas čini. U celoj osobi, od veštačkih trepavica ili botoksa na licu, važnije je šta nosimo u sebi.

I tako sam shvatila da je odgovor na pitanje kad ću naći nekog jednostavniji nego što sam svih ovih godina mislila. Umesto – kad popravim sve nedostatke na sebi, ipak je tačnija verzija – kad bude pravo vreme.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.