Prinos kukuruza će ove godine usled velike suše podbaciti, rečeno je na Odboru za poljoprivredu u Republičkom parlamentu.
„Trenutne su procene da će prinos kukuruza biti tek 40 posto. Imamo prelazne zalihe od milion tona pa će to ublažiti nedostatak“, rekao je Željko Radošević, sekretar iz Ministarstva za piljoprivredu na zasedanju Skupštinskog Odbora za poljoprivredu.
On dodaje da je Srbija izvezla 2,3 miliona tona kukuruza, što pokazuje da to jeste naš potencijal ali će ove godine izvoz biti u drugom planu.
„Pored smanjenog prinosa kukuruza na jugoistoku Srbije zbog visokih temperatura probleme će imati i pčelari. Nedostaju nam ljudi u Stručnim službama kako bi pomogli poljoprivrednicima, jer je na snazi zabrana zapošljavanja i mi nemamo ljude u tim službama“, rekao je Milija Miletić, narodni poslanik Ujedninjene seljačke stranke iz Svrljiga.
Stručnjaci kažu suša nije nikakva novost za naše podneblje jer je od 2000 do 2016. godine Srbiju pogodilo čak četiri suše, i tri sušne godine. Kažu najgore je bilo 2012. godine kada je našu zemlju pogodila katastrofalna suša.
„Minula godina bila je rekordna po prinosu kukuruza i prosečan prinos je negde oko 7,5 tona. Ova godina biće mnogo lošija a ako se vremenske neprilike nastave mogu dodatno da utiču na već smanjen prinos“, rekao je Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz Zemun polje.
On dodaje da su vreli talasi naišli baš onda kada je kukuruzu trebalo mnogo više vlage. Sve temperature koje pređu 35 stepeni i noćne koje se ne spuštaju ispod 20 štetno utiču na prinos kukuruza.
Štetu od suše pretrpela je i soja i neće biti dodatnih količina za izvoz.
Uspešna je ove godine jedino bila žetva, požnjeveno je 2,3 miliona tona a postoji i 500 hiljada u rezervama, ukupno je na raspolaganju 2,8 tona dok za naše potrebe jeste dovoljno 1,5 tona. To sve znaci da ćemo imati od žetve 1,3 tona za izvoz, rečeno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Najbolje je prošao suncokret koji je pretrpeo najmanje oštećenja.
„Pod suncokretom imamo 203 hiljade hektara i on dobro podnosi toplotne talase koji su nas zadesili. Smanjen je prinos za nekih 10 posto ali je zato u odnosu na prošlu godinu zasađeno 10 posto više i onda dolazimo na istu količinu od lane“, rekao je Radošević.
Stručnjaci iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije tvrde da je najveće probleme napravio deficit padavina. Od početka juna do 27. jula palo je od 50-250 litara kiše po metru kvadratnom, što je upola manje nego lane u ovom periodu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
