Nekima možda neobična, ali pravim ljubiteljima fudbala nimalo čudna slika ovih dana viđena je na Čairu. Ono što će reći svaki navijač kada ga pitate zašto odlazi na stadion i bodri svoj klub, je da se nešto tako ne može rečima opisati. Osećaj koji ima svako ko je ikada stao na neku od navijačkih tribina zaista je teško opisati, ali je upravo taj osećaj ono što ih ponovo vraća na betonsko tlo… Ili ih natera da pređu daleki put i umesto najveće fudbalske smotre izaberu da prate čuveni “Real sa Nišave”.
Upravo je juče na niškom gradskom stadionu, posle dugih 35 godina, Evropa ponovo sletela na Čairsku travu. Niš je ovih dana tresla prava fudbalska groznica, a Nišlije su živele za 12. jul, dan kada je njihov lokalni klub ponovo počeo da ispisuje istoriju. Dopisnik ruske agencije “TASS” sa trenutnim angažmanom u Parizu, Ivan Batyrev izabrao je da umesto neke od utakmica Svetskog prvenstva u Rusiji pogleda meč niškog Radničkog u sklopu 1.kola kvalifikacija za Ligu Evrope.
“Kada sam čuo da Radnički očekuje važna utakmica, da su posle 35 godina dobili priliku da igraju u Evropi, odmah sam poželeo da prisustvujem utakmici. U Niš sam ovaj put došao bukvalno na 12 sati, s obzirom da mi je avion iz Pariza kasnio. Plan je bio da odgledam utakmicu, a već sutradan sam imao let za Moskvu. Inače moja devojka je iz Niša, pa sam preko nje i saznao za Radnički.” kaže za Niške Vesti ovaj 29-godišnji novinar.
Ni on nije odoleo čarima južne tribine pa je svih 90 minuta meča proveo upravo tamo – među Meraklijama! Utiske koje je poneo iz Niša ipak je uspeo da opiše, ali verujemo da ga je isti onaj osećaj, koji prati prosečnog Merakliju, “držao” tokom čitavog boravka.
“Utisci su naravno pozitivni. Videlo se da je ova utakmica bila pravi praznik za Nišlije, bilo je veselo na ulicama kao i na samom stadionu. Iznenadilo me je da je u prvom kolu kvalifikacija stadion bio gotovo pun, što znači da su Nišlije zaista posvećene fudbalu. Takodje mi je privuklo paznju to sto su ljudi bili opušteni, na stadionu je bilo i dosta roditelja sa decom koja od malih nogu uče da navijaju za svoj tim.” kaže Ivan.
Dodaje da protestuje protiv modernog komercijalnog fudbala i da se treba okrenuti onom lokalnom, pa je i to bio jedan od razloga da umesto mečeva Svetskog kupa pogleda ovaj u Nišu.
“Imao sam prilike da osetim atmosferu u Moskvi za vreme Svetskog prvenstva, to je zaista sjajna manifestacija, ali je veza izmedju navijača i igrača gotovo apstraktna. Kod lokalnih klubova kao što je Radnički se oseća ta prisnost igraca sa fanovima, kao na primer nakon utakmice kada su igrači Radničkog prišli navijačima da se slikaju i pozdrave sa njima.”
Nezaobilazno je bilo i pitanje vezano za samu istoriju kluba, jer dugom i bogatom tradicijom kakvu ima niški Radnički, malo koji klub u našoj zemlji može da se pohvali. Ako ne svaki, onda barem svaki drugi Nišlija zna koliko je ovaj klub bio uspešan u prošlosti, dok su danas i ostali dobili privilegiju da budu svedoci novog ispisivanja istorije. A evo kako to vidi jedan Rus…
“Oduvek me je zanimala istorija fudbalskih ekipa, pa sam u poslednje vreme počeo da istražujem istoriju Radničkog. Svidja mi se što se u Srbiji postoje stari klubovi sa početka 20. veka, sa bogatom istorijom i što ljudi poštuju svoje tradicije, imaju svoje ime (Meraklije) i zaista poštuju svoje igrače, kao što je slučaj sa Belijem Krstićem. Prijatelji moje devojke su vatrene Meraklije, pa mi je to i upotpunilo doživljaj” ispričao nam je Ivan.
Utisci nakon odgledane utakmice sa navijačke strane su pozitivni, a iz ugla ovog novinara Radnički bi mogao daleko da dogura u evropskim izazovima. Kako kaže, put do uspeha je težak ali uz ovakvu podršku navijača i uz igru od sinoć, on veruje u Radnički.
“Nažalost moderni fudbal se sveo na bogate klubove, i stoga u Ligi šampiona gledamo nekoliko glavnih ekipa, dok Liga Evrope ostavlja mesta ostalim klubovima i Radnički tu treba da potraži svoju šansu. Inače, mi u Rusiji nemamo priliku da čujemo o drugim klubovima u Srbiji osim Zvezde i Partizana, pa sam stoga poželeo da upoznam i druge medijski zapostavljene srpske klubove.” ističe kao jedan od najvećih problema današnjeg fudbala.
Ipak, velike su šanse da Radnički ponovo probije medijsku blokadu, i da o njemu, kao nekada, govori ceo svet. A za to što je neko iz sveta odlučio da dođe na Čair i bodri Radnički, “glavni krivac” je upravo Nišlijka Darija Stojanović, koja je Ivana dovela na južnu tribinu.
“Upoznali smo se u Solunu, na konferenciji poliglota 2016. godine. Oboje delimo ljubav prema fudbalu, učenju stranih jezika i putovanjima. Za godinu dana obišli smo zajedno mnogo gradova.” dodala je Darija.
Osim velike pobede Radničkog na samom startu nove evropske priče raduje i činjenica da ljudi iz svih krajeva sveta žele da dođu i pogledaju čuveni “niški Real”. Dok je tako, Radnički ima za koga da igra, a Nišlije imaju na koga da budu ponosne!
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
