Proleće sa sobom donosi i opasnost koja vreba iz prirode, odnosno iz visoke trave, a radi se o krpeljima koji su prenosioci mnogih bolesti, ali je za naše podneblje najkarakterističnija lajmska bolest. Zbog toga lekari preporučuju da se vodi računa za vreme boravka u prirodi, da se izbegavaju njihova staništa, da se adekvatno oblači kako bi se izbegle eventualne komplikacije.
Ukoliko se krpelj “zalepi” za nekoga, potrebno je u roku 24 sata potražiti pomoć lekara koji će ga otkloniti. Ukoliko to građani rade sami može doći do komplikacija, upozoravaju lekari.
“Krpelja u prirodi najviše ima od aprila do oktobra i vezujemo ih za lepo i kišovito vreme jer je to vreme kada se oni najviše razmnožavaju”, kaže dr Svetlana Kostić, epidemiolog, načelnica Službe preventivne patronaže. “Najviše ih ima, tu im se nalaze i staništa, u visokoj travi, suvom lišću i tu ih najčešće i “pokupimo”. Prenosioci su bakterija, virusa i različitih parazita. Ukoliko se krpelj, prilikom ishrane krvlju neke životinje koja je zaražena nekom bološću i sam zarazi, on time može da zarazi i čoveka na čijem se telu nalazi”, objašnjava dr Svetlana Kostić.
Prema njenim rečima najopasnija bolest koju oni mogu da prenesu čoveku je lajmska bolest koju izaziva bakterija.
“Ukoliko krpelj duže boravi u koži utoliko je veća šansa da se bolest prenese pa se iz tog razloga preporučuje osobama koje primate na sebi krpelja da se u roku od 24 sata jave lekaru. Važno je da se krpelj odstrani na pravi način. Ukoliko to neko radi sam može da se isprovocira “povraćenje” sadržaja i da u tom trenutku čovek sebe zarazi nekom bolešću, a da do tada te opasnosti nije bilo”, objašnjava dr Svetlana Kostić.
Ona savetuje da se, kako bi smo se sačuvali krpelja, izbegavamo njihova staništa i da prilikom boravka u prirodi budemo obazrivi.
“Važno je da se adekvatno obučemo, da imamo svetlu odeću sa dugim rukavima koja je uvučena u pantalone, pantalone sa dugim nogavicama koje su uvučene u čarape, a bitno je i da obuća bude zatvorena. Nikako ne smemo dok boravimo u prirodi da budemo u otvorenim sandalama ili papučama”, kaže Kostić.
Važno je i pregledati telo po povratku iz prirode. Posebno one delove koji su “topli” i koji pogoduju krpeljima. Uz to je potrebno pregledati i odeću jer krpelja može da bude i na odeći. Deci treba posebno pregledati kožu glave ispod kose i vrat, a pregled važi i za kućne ljubimci ako su i oni boravili u prirodi.
“Većina krpelja nije zaražena, ali mi to ne znamo pa je zato preventive jako važna”, dodaje Kostić.
Kada je u pitanju zaraženi krpelj onda se najčešće misli na lajmsku bolest koja je zarazna i može dovesti do novih komplikacija.
“Ako mesec dana nakon vađenja krpelja na tom mestu primetimo crvenilo i osoba ima simptome slične gripu onda se treba obratiti lekaru. To je period inkubacije za pojavu lajmske bolesti”, dodaje Kostić. “U tom slučaju se uključuje terapija koja je propisana”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
