„Kontraendorfin“ roman godine za 2020. promovisan u Nišu

Dvostruki dobitnik najznačajnijeg književnog priznanja u Srbiji, Svetislav Basara promovisao je svoj poslednji roman „Kontraendorfin“ u Niškom kulturnom centru.

U atmosferi koja odgovara trenutnim epidemiološkim pravilima, o romanu je pored autora, govorio Marjan Čakarević, književni kritičar.

„Kontraendorfin“, zvanično roman godine za 2020. deo stručne javnosti smatra vrhuncem Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova, detronizaciji nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, kao i razobličavanju istorijskih i biografskih kontroverzi.

„Kojih mitova?! To je mistifikacija marketinških sudija. Uopšte mi ne pada na pamet da se upuštam u dekonstrukciju mitova ili demistifikaciju toga. To se pre svega ne može dekonstruisati ni demistifikovati. Mit je takav. Tu racio ne pomaže. Ja pišem o posledicama te pseudomitologije. To je to što radim“, kaže Basara.

A posledice nisu nevidljive, štaviše.

„Evo vidimo. Pogledajte kroz prozor. Ne treba ništa da se piše“

Koristeći se specifičnim humorom i književnim metodom preterivanja, u „Kontraendorfinu“ je ponudio čitaocima svoje viđenje našeg podneblja obojenog primitivizmom, lažima i licemerjem, prisutnim u svim društvenim sferama. Tu, kako kaže, istinu, netendenciozno je opisao jezikom koji ruši pravila pristojnosti.

„Sama sredina, atmosfera, sve to stvara jedan ambijent u kome se piše onako kako se piše. Namera mi je da se što jasnije izrazim i napišem ono što buja u meni. Dobro je ako izazove reakciju, ali to mi nije namera. Ništa u ovoj knjizi nije napisano tendenciozno, pa ni naslov. To je jedna književna metafora i ne treba u njoj tražiti neke niske pobude ili neka naučna utemeljenja“, ističe.

Objavljen u jeku epidemije koronavirusa roman nije doživeo predstavljanje na način kako se to inače čini, a i NIN-ova nagrada za roman godine dodeljena je u nesvakidašnjoj, skoro kamernoj atmosferi. Autoru to nije teško palo. Naprotiv.

„Bilo je zapravo mnogo manje promocija. Ova u Nišu je druga, koja u mojim godinama nije mnogo važna. Pandemija je osim loših stvari donela i neke dobre. Najglavnije je ove godine bilo to što nisam prisustvovao onom koktelu posle dodeljivanja nagrade i što nisam morao da se rukujem sa ljudima koje ne mogu očima da vidim, a kamoli da se rukujem“, navodi Basara.

Pometnja koja je nastala povodom NIN-ove nagrade vrednija je od svake nagrade i predstavlja tipičan primer stvaranja moralne panike, smatra pisac.

„Nagrada koja podiže polemike i koja uzburkava duhove znači da dobro ide. Smisao nagrade jeste u tome, nije da svi aplaudiraju nego da se pokrenu polemike“.

Biografija Svetislava Basare

Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac, autor je više od dvadeset romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja.

Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Ninovu nagradu dobio je za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006.) i „Kontraendorfin“ (2020), zatim, nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju.

Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Svetislav Basara bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine.

Knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016);

Romani i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016);

Drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009);

Knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019);

Prepiske: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015).

Izdavačka kuća Laguna je, počev od 2009, objavila nova izdanja starih Basarinih romana; „Fama o biciklistima“, „Ukleta zemlja“, „Looney Tunes“, „Sveta mast“, „Napuklo ogledalo“, „Mongolski bedeker“ i „Srce zemlje“.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.