Kultura

Konstantinu Brankušiju s ljubavlju

Profesor dr Kamenko M. Marković, istoričar umetnosti, jedan je od najboljih poznavalaca života i stvaralaštva Konstantina Brankušija uopšte, obeležiće za koji dan predavanjem u Domu kulture u Babušnici, 53 godine bavljenja životom i stvaralaštvom ovog genijalnog umetnika.

Prvi rad o Brankušiju Marković je objavio 1971. Od tada do danas objavio je oko 70 radova i tri knjige i, učestvovao na trideset naučnih skupova na kojima je govorio o Brankušiju. Kao student učestvovao je na kolokvijumu 1976. u Parizu, upriličenom povodom stogodišnjice od rodjenja Konstantina Brankušija, na kome su govorili najznačajniji istraživači i kritičari Brankušijevog stvaralaštva i jedan broj Brankušijevih učenika. Tri i po decenije kasnije, 2011. godine, Marković je u radu čiji je naslov: “In curtea casei parintesti a lui Brancusi“, u Revista Agero“, Študgart, ponudio svetu brojne do toga časa nepoznate detalje iz života slavnog skulptora a, koji su u zanačajnoj meri uticali na tok Brankušijevog stvaralaštva.

Marković je, 2017. objavio sedam priča pod zajedničkim nazivom “S puta po Rumuniji”, inspirisan legendama i mitovima kojima je nastanjena Brankušijeva domovina.

Brankuši je proveo u Parizu 53 godine i svojim delima korenito promenio tokove svetske skulpture. Predavanje prati katalog pod nazivom „Konstantinu Brankušiju s ljubavlju“, koji je Marković priredio a, tekst kataloga pod naslovom Jedno pobratimstvo lica u svemiru”, je napisao Damir Malešev, filozof i konceptualni umetnik iz Novog Sada.

Kada je pre dve godine profesor Kamenko Marković veličanstvenim predavanjem u Nišu, obeležio 55 godina bavljenja životom i stvaralaštvom Rembranta van Rajna, umetnika koji je od Markovićevih srednjoškolskih dana ljubav njegovog života, bilo je jasvim jasno da se niko u svetu nije tako strasno sa toliko ljubavi, tako sadržajno i vremenski toliko dugo bavio najvećim slikarem u ljudskoj istoriji. Plod toga rada su knjige, naučni radovi, tekstovi, katalozi, predavanja. Tom svojom aktivnošću Marković je podigao most izmedju Rembrantove umetnosti i publike što je omogućilo veliko interesovanje za Rembrantovo stvaralaštvo.

Tom prilikom, profesor je rekao da mu je ostao još jedan važan datum koji želi da obeleži i, da se on tiče Konstantina Brankušija. Mi, bivši profesorovi postdiplomci koji smo prisustvovali predavanju u Nišu, odavno znamo da je Brankuši besmrtna Markovićeva ljubav. Nikada nećemo zaboraviti predavanja kojima nam je otimao srca. Nisu nam bila “dovoljna” četiri sata predavanja tokom nedelje, pa smo sa profesorom odlazili u kafić i nastavlljali da pričamo o Parizu, Brankušiju, Sezanu. A njegova predavanja opijala su nas kao otrov.

Sada je došao je i taj dan i prof. dr Kamenko Marković će obeležiti 53 godine bavljenja Brankušijem, onoliko godina koliko je Brankuši živeo i stvarao u Parizu. SJAJNO!

Nakon predavanja o Konstantinu Brankušiju, profesor Marković će promovisati katalog pod naslovom „Kambelevački vrbaci“, čiji je on autor. Katalog počinje tekstom:“Nekoliko rečenica o jednom lepom selu u babušničkoj opštini“.

To lepo selo je Kambelevac, rodno mesto poznatog istoričara umetnosti, koji je 4o godina predavao evropsku umetnost i putovao svetom obilazeći muzeje, galerije, zamkove, private galerije i učestvovao na naučnim skupovima, sada želi da pretvori Kambelevac u mesto u kome bi se održavala slikarska kolonija pod nazivom „Kambelevački vrbaci“. Naime, profesor Kamenko Marković sanja da bi njegov mili Kambelevac ( knjige i priče koje je napisao o Kambelevcu, učinile su ga poznatim mestom u Srbiji) jednoga dana mogao postati “SRPSKI BARBIZON”, jer ima sve uslove; asvaltnim putem je povezan sa Babušnicom, ima reku, pejsaže od kojih zastaje dah, kanjon, kuće pokrivene ćeramidom, vodenice, ima slikare, stvoriće i publiku. Markoviću je samo potrebna podrška šire društvene zajednice.

Bila bi stvarno velika šteta da jedan tako respektabilan stručnjak, dobitnik brojnih domaćih i medjunarodnih nagrada i priznanja, dobro znan u umetničkim krugovima i van granica naše zemlje, ostane bez te neophodne podrške!

Drugi segment kataloga nazvan „Priče iz zavičaja“, sastoji se od sedam priča o Kambelevčanima. Oko sedamdeset njih pominju se u njima i čine, na izvestan način, istoriju sela. Katalog, obima 65 stranica, ima još zanimljivih sadržaja uključujući i reprodukcije slika čiji su autori Birgita Ristić, Ljiljana Milošević, Stanče Rakić, Tatjana Petrović Karabašević kao I jedan broj crteža Arsena Todorovića, rodom iz Kambelevca, koji je čitav život proživeo u Ovči. Ima u katalogu još zanimljivih stvari o kojima će biti reči tokom promocije.

Priredio: Dragan Savić

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

5 Komentara

  1. VELIKI ČOVEK O VELIKOM ČOVEKU
    NISAM siguran da u svetu umetnosti, uopšte postoji osoba koja je toliki broj godina posvetila NAJVEĆEM SLIKARU i NAJVEĆEM SKULPTORU. Zahvaljujući Markovićevim predavanjima i tekstovima u poslednjih tridesetak godina u Nišu, saznao sam puno toga iz sveta istorije umetnosti. Pozdravljam profesora i želim mu svako dobro, osmislio je svoje postojanje.

  2. ISEČAK IZ BIOGRAFIJE DOSTOJAN DIVLJENJA
    Zaista, malo ko od istraživača umetnosti, kritičara ili naučnika mogu da se pohvale da su tolike godine potrošili baveći se sudbinama i stvaralaštvom ovako velikih umetnika. BRAVO!

  3. Дивно је што у Нишу има оваквих текстова из света уметности и што Ниш има једног тако значајног историчара уметности знаног и ван граница Србије.

  4. DRAGI MOJ PROFESORE; Želim vam da obeležite jubilej 55 godina bavljenja Brankušijem, zaslužili ste. Toliko puta tokom predavanja brisala sam suze slušajući vas sa koliko ste strasti, ljubavi i znanja govorili o umetnicima. Istina je, svaki student zna da je Rembrant ljubav vašeg života, da su vas tim nadimkom zvali u srednjoj Umetničkoj školi, to nam je ispričao vaš kolega sa kojim ste zajedno išli u školu. Znamo koliko volite Brankušija! Ostaće mi u nezaboravnoj uspomeni svako vaše predavanje iz ” Istorije umetnosti Novog veka”, koje ste počinjali rečima “Ovo je slikar koga beskrajno volim”. I tako smo kroz predavanja od početaka renesasse do Gistava Kurbea, stigli do ogromnog broja vaših ljubavi. Koliko sam vas samo volela, Osmislili ste moje opredeljenje da se bavim istorijom umetnosti. Hvala vam još jednom. Živi bili još dugo na radost onih koji vas vole. Niko od profesora nije tako opojno , zanosno i slikovito govorio. Vaša predavanja su bila čarobna.

  5. Обрадовала сам се презименима Марковић и Бранкуши. Каменко Марковић ми је предавао на Академији у Звечану, на мастер студијама. Од свих професора који су ми предавали ОН је био за три копља изнад осталих. Његове покрете руку, увежбавала сам пред огледалом, како би могла да га имитирам. Остаје у мени као велики човек кога нећу никада заборавити.Предавања су трајала по неколико сати он никада није седео а, говорио је са страшћу и заносом који се ретко среће. О Бранкушију сам писала завршни рад, читајући професорове књиге и радове.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com