Kultura

„KISEONIK NA REZERVI“, delo koje otvara nove motive u oblasti fikcije povezujući ga sa snažnom ljubavnom pričom

Nataša Ilić rođena je u Nišu 1989. Studirala je osnovne i master studije u Novom Sadu na Prirodno Matematičkom Fakultetu, a specijalističke studije je završila na Biološkom fakultetu u Beogradu. Sada živi i radi u Nišu. Pisanje je način da se odmori od realnosti.

“Uz papir i pero, što bi rekli, moguće je pobeći od stvarnosti u neke druge svetove na neodređeno vreme.”

 

Priča koja je obrađena u Vašem romanu prati neko sadašnje, prošlo ili ipak buduće vreme?

Priča se razvija u okviru sadašnjeg vremena sa nekom vizijom o tome kako bismo mogli da počnemo da živimo u budućnosti. Radnja je potpuno aktuelna i u sadašnjem i u budućem vremenu, a svakako je kao takva, realna i moguća, isplivala iz neke prošlosti. U koje god vreme da je smestite priča će biti aktuelna i neće odskakati od onoga što trenutno živimo.

Roman je, recimo, podeljen na dva segmenta, provejava i nestvarno i stvarno.

Postoje dve strane medalje. Ono što bismo mogli nazvati fikcijom i ono što je svakodnevnica i stalno aktuelna tema. Ono nestvarno bi bila zamisao da neko od nas traži da dišemo na škrge i oskudno, štedljivo i sa “rezervom” jer ne znamo koliko nam je još kiseonika ostalo na raspolaganju. Ono stvarno bi bila činjenica da zbog klimatskih promena, zagađenja životne sredine, neumerenosti i naše (ljudske) otupelosti mi zaista imamo sve manje zdravog vazduha i sve “pliće” dišemo.

Kako ste došli na ideju da napišete cli-fi roman, odnosno onaj koji je baziran na klimatskim promenama?

Ideja mi nije bila da se roman uklopi u neki određeni žanr. Od nedavno cli-fi žanr je nešto što je postalo aktuelno. Nalik naučnoj fantastici ali bazirano na klimatskim promenama. Moja ideja je bila da stvorim nešto što će skrenuti pažnju na srž problema. Nemamo mnogo vremena na ovom svetu, uzevši sve u obzir, šta je prosečan ljudski vek naspram onoga koliko naša Zemlja postoji. Moramo da delamo u skladu sa svojim željama i u skladu sa prirodom, čiji smo deo i sa kojom živimo.

Nataša Ilić; Foto: privatna arhiva

Da li smatrate da ljudi ne delaju uvek u skladu sa svojim željama?

Ljudi mogu biti uplašeni, zbunjeni, nekada čak i nepoverljivi prema sebi samima. Prosto, čovek je biće sposobno da potisne i gurne u fioku mozga ono što zaista jako želi i ono što bi ga učinilo srećnim. Zdravo disanje je onda kada ne osećamo teret na ramenima ili pritisak u grudima. Smatram da je to moguće jedino ako smo prema sebi iskreni.

Već kada se baci pogled na sadržaj romana vidi se da likovi nemaju imena, bar ne svi, zašto je to tako?

Ideja je bila da likovi, kako bih rekla, budu univerzalni. Zato imamo XX i XY osobu, ženu i muškarca kao dve različite, zasebne jedinke. Ta žena možete biti Vi, ja ili neka treća XX osoba. Neko će reći da likovi nisu dovoljno razrađeni ali poenta i nije bila da se akcenat baci na likove koliko na samu pouku koju cela priča nosi. Likovi smo svi mi, akter može biti bilo ko.

Da li postoji nešto specifično u vezi sa jedinim likom koji ima ime, a to je Vera?

Da, Vera je sastavni deo jedne ideologije. Himna ljubavi kaže (između ostalog): “A sada ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje, ali od njih najveća je ljubav”. Lik koji ima ime nosi određenu težinu, ona je spona, ona je njegova “kiša u podne, u vrelo leto, koja spere s njega svaku mrlju, zastarelu, na prvi pogled nemoguću da bude sprana”. Vera predstavlja nekog ko do samog kraja želi da digne iz pepela ono vredno, zaboravljeno, ono što je nepravedno, nepromišljeno i olako odbačeno. Vera je tu da podseti da je ljubav nepresušna energija i da je uvek, svuda i u svako vreme moramo negovati i gajiti.

Kroz priču nas učite kako npr.ispresovati biljke, da li i sami uživate u tako nečemu?

Uživala jesam kada sam pravila svoj herbar, a lik u knjizi opisuje majčinu zaljubljenost u prirodu kroz ovaj kratak kurs o pravljenju herbarijuma (zbirke presovanih biljaka) koju je ona mogla praviti u pomoćnoj kući u dvorištu na primer, nije važno. Važno je da se neki rad koji je u vezi sa prirodom opisuje kao umirujući . Prirodi se stalno vraćamo jer na kraju i nemamo kome drugom, prolaznost je neizbežna. Moramo postati svesni da smo deo prirode i kao takvi dužni smo da je čuvamo.

Da li je ovo Vaš prvi objavljen roman i koliko dugo se bavite pisanjem?

Pišem dugo. Kao devojčica pisala sam pesme, ljubavna pisma simpatiji i čestitke za rođendane, godišnjice braka svojih roditelja. Nastavila sam da pišem, za sebe, kao neki vid opuštanja. Uz papir i pero, što bi rekli, moguće je pobeći od stvarnosti u neke druge svetove na neodređeno vreme. Ovo je prva knjiga koju sam objavila, iskreno se nadam da neću sa jednom stati.

Foto: privatna arhiva

Da li je „Kiseonik na rezervi” posvećen nekom posebnom?

Citiraću ono što se nalazi na prvom listu romana: “Mojim ljudima, Žarku i devojčicama, mami, tati, bratu. Za vas koji verujete u ljubav i u dobra dela”. Dodaću, posvećen je svima koji se uklapaju u poslednju rečenicu, gore citiranu.

Kada inače pišete, da li postoji neki strog raspored koji svakodnevno partite?

Strog raspored ne postoji. Po prirodi sam organizovana i prilično tačna osoba, ali sa pisanjem nije tako. Naravno, to ne znači da ne bi trebalo da bude, naprotiv. Da bi pisanje zaista zaživelo moramo raditi svakodnevno. Ja se trudim da dam svoj maksimum, ali polako pa daleko. Sve ovo je nekako prvi put, možda za mene, rekla bih i eksperimentalno. Dosada je sve napisano bilo u fioci, a danas govorim o svojoj objavljenoj knjizi za vaše vesti.

Gde se može nabaviti vaša knjiga i da li da očekujemo još neku?

O svemu se ljudi mogu informisati na: @o2.na.rezervi na facebook-u i instagramu, mogu pročitati i koji odlomak iz knjige. Za sada se knjiga može poručiti na sajtu “Nova Poetika” (https://novapoetika.com) jer je u njihovom izdanju. Na dalje videćemo, ja imam još toga u glavi, nabubrilo je kao pirinač u vodi, a kada će biti “skuvano i posluženo” još ćemo videti.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button