Dete lakoverno. Veruje svakome, od mater i svi svoji po kuću, do onoga koji misli da je mlogo pametan ako dete, čistu dušu božju, zatrackuje i prati ga dide u drugu sobu da vidi ima li ovoga tam.
Kako stareje, čovek sve manje veruje. Izvara ga brat za imanje, kum za reč, šurak i pašenog za tazbinu, komšija za razor, abadžija za anteriju, džambas za konja, dete za kusur, žena za koje si iska…
I u zakon čovek mane da veruje kad razaznaje da je i on skrojen takoj da svako nedelo čovečjo zove da je delo (delo protivu života, časti i ugleda, imovine i sve po red) i svak se poza njeg mož skuta, a od lice, a od opako…
I u nebo čovek mane da veruje kad spoznaje da od njega pada onoj što ljudi pozam seju kude mu mesto i red neje.
Sal se u jednoga čovek u seb uzda i u Njega ima poverenje da mu dušu jed’n d’n poveri, znajuć da će ju dade detetu koje progleda, da se sas čistu dušu, idući proz život u svoj krug uverava zašto sve komu ne mož veruje, do Jednomu što životni putevi u krugovi sastalja i život iznova obnavlja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
