Februara ove godine formirana je i Nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je cilj okončanje takve prakse, posebno među romskom populacijom.
Članovi Koalicije su se sada prvi put okupili u Nišu na poziv Nišavskog okruga i načelnice Dragane Sotirovski koja je, inače, i član ove Koalicije, a jedan od razloga za to je i podatak da je procenat sklopljenih brakova između maloletnih osoba u Nišavskom okrugu visok, posebno u romskoj populaciji. Sastanku su prisustvovali predstavnici svih institucija koje ne ovaj ili onaj način mogu da utiču na ova praksa bude promenjena, ali i da oni koji prekrše zakon snose odgovarajuće sankcije.
Prema rečima Dragane Sotirovski, lokalne samouprave su tu Vladi Republike Srbije ukažu na načine na koje bi se ova negativna pojava suzbila, a preko mehanizama institucija koje se nalaze na njihovoj teritoriji.
“Osim tradicije koja još postoji u romskim zajednicima uzroci maloletničkih brakova su još i siromaštvo, socijalna isključenost i neravnopravnost u polovima odnosno u položaju tih devojčica u samoj zajednici”, kazala je načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski.
Podaci kojima raspolaže UNICEF iz 2014.godine su više nego zabrinjavajući.
“U opštoj popilaciji nema povećanja maloletničkih brakova, ali kada posmatramo romsku populaciju ima ih i njihov broj se uvećava. U 2004.godini je 46 posto maloletničkih brakova u romskoj populaciji. Desetak godina kasnije čak 60 posto. Podaci UNICEF-a iz 2014.godine pokazuju da 57 posto romske populacije pre 18 godine stupilo u brak. Tu se uglavnom misli na devojčice, ali ima i dečaka kojima roditelji i danas ugovaraju brakove”, istakla je Sotirovski. “Gotovo 40 odsto romskih devojčica rodi dete između 15. i 18. godine, a četiri odsto postaju majke i pre navršene 15. godine”.
Ona je dodala da je za sastanak Nacionalne koalicije izabran Nišavski okrug jer je on jedan od okruga, poput Jablaničkog, gde se pojavljuju dečiji i ugovoreni brakovi.
“Ovde se nameće pitanje na koji način možemo dodatno da ih obrazjemo, da ih ekonomski osnažimo i da im pokažemo na koji način mogu da izađu iz tog začaranog kruga”, dodala je Sotirovski.
Iz tog razloga je ovo problem koji se tiče svih institucija, i škoskih uprava i centara za socijalni rad ali i sigurnih kuća jer , nažalost, mnoge devojčice koje stupe u ugovoren brak budu i žrtve porodičnog nasilja.
Sklapanje maloletničkih brakova mnogi smatraju tradicijom u romskoj sredini i tako se prema ovoj pojavi i odnose. Jedini način da se izbori sa tradicijom je obrazovanje, ekonomsko osnaživanje, ali i postupanje po zakonu na isti način kako se to radi kada je u pitanju većinsko stanovništvo.
Ana Saćipović iz nevladine organizacije Romska ženska mreža Srbije ističe da je suszbijanje maloletničkih brakova proces u kome svi zajedno moramo da učestvujemo.
“Štetnost maloletničkih brakova koji su jedan od najvećih problema u romskoj zajednici je prepoznat i krenuli smo da radimo sa porodicama kako bi to bilo zaustavljeno. Organizovano je puno radionica, edukacija, poseta porodicama. Ukazivano je na to da su ovim problemom ugroženi i dečaci, a ne samo devojčice”, objašnjava Ana Saćipović.
Ona dodaje da kroz rad sa porodicama u romskoj zajednici one budu usmeravane da krenu putem kojim će ostvariti svoja prava, ali se, ne retko, vrate na tom putu dva koraka nazad jer nailaze na dodatnu diskriminaciju u nekim institucijama.
“Zbog toga je za rešavanje ovog problema potrebna multisektorska saradnja”, dodaje Ana Saćipović. “Potrebno je da se povežu obrazovne institucije, domove zdravlja i ostale ustanove. Ako prepoznamo da je neka devojčica u opasnosti da bude uvedena u maloletnički brak, moramo o tome da obavestimo policiju,a oni to ne smeju da povezuju sa romskom tradicijom nego mora delovati u skladu sa zakonom i to sankcionisati. Tada se pokreće krivični postupak zato što je stupanje u maloletnički brak krivično delo i to naš zakon prepoznaje”, ističe Saćipović.
Primer dobre prakse ponudio je Centar za socijalni rad u Aleksincu.
“Problem maloletničkih brakova mora sistemski da se posmatra sa svih aspekata, zdravstveni sitem, škola, sistem socijalne zaštite, tužilaštvo”, istakla je Jasna Nikolić, direktorka Centra za socijalni rad u Aleksincu. “Svi smo na istom zadatku, a naš Centar ima dovoljno iskustva sa ovim problemom i članovi smo mobilnog tima koji radi na ovom prolemu. Od 2015. godine do danas mi imamo samo dva zaključena maloletnička braka što znači da smo preventivno delovali uglavnom preko tribina na kojima smo uglavnom govorili o štetnosti ovih brakova”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
