Stari Niš

Kako se zvao, a kako je izgledao Niš u srednjem veku?

Niš je jedan od retkih gradova čiji su građani zaboravili kako im se grad zvao u srednjem veku. Ime antičkog rimskog Naisusa (do 5 veka) svima je znano. Teško je objasniti zašto se nikad ne spominje ime  ranovizantijskog Naisosa (5-7. vek), a još teže vizantijskog Nisosa kako se zvao sve do kraja 12. veka, a koja su predhodili srpskom Nišu.

Naisus, Naisos, Nisos i Niš, smešten je na blagoj padini Vinika koja se spušta ka levoj obali reke Nišave. Ipak  njegova tačna ubikacija nikad nije definisana, kaže dr Miša Rakocija iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.

dr Miša Rakocija

“Kada se spomene Niš, obično se pomisli na danas vidljivu tursku tvrđavu iz XVIII veka koja je prekrila stari grad i tragove njegovog srednjovekovnog izgleda koji odlazi u zaborav. Tako je ostao nepoznat izgled i sadržaj najvećeg grada ove oblasti, koji je niz ceo srednji vek važio za kulturni, administrativni i vojni centar vizantijskog carstva i potonje srpske države”, kaže dr Miša Rakocija i dodaje: “Ipak, zahvaljujući najnovijim saznanjima može se oformiti predstava kako je izgledao srednjovekovni Niš. I to je dovoljno da se načini maketa urbane topografije i idelane rekonstrukcije izgleda srednjovekovnog grada Niša, i tako obraduju đaci i turisti. To bi doprinelo celovitom sagledavanju niške Tvrđave i razvoju turističkog potencijala vezanog za ranohrišćansku, vizantijsku i srpsku srednjovekovnu baštinu grada Niša, koja je umnogome zapostavljena”.

Arheološka istraživanja, istorijski izvori, putopisni zapisi i stare karte, ukazuju na osnovnu urbanu topografiju vizantijskog Nisosa, srpskog Niša i turske tvrđave, svi zajedno objedinjeni mestom na kome su početkom prvog milenijuma Rimljani sagradili Naisus.

Idealna rekostrukcija izgleda srednjovekovnog grada, episkopskog kompleksa sa crkvom Sv. Prokopija i Nemanjine crkve Sv. Pantelejmona (crtež G. Radosavljević); foto: privatna arhiva dr Miše Rakocije

“U ranovizantijskom razdoblju, sada sa grčkim imenom Naisos, uzvišeni plato unutar Tvrđave gde je bio rimski forum, zadržao je svoju funkciju. U vreme velike Justinijanove obnove (6. vek) grad je utvrđen bedemima „i postao neosvojiv za neprijatelje“. Iza bedema izvedena je urbanistička transformacija rimskog Naisusa u hrišćanski grad Naisos sa crkvama. Ali i danas sačuvanom statuom „vizantijske carice“ na forumu, koja je zamenila statuu Konstantina Velikog. Niš je zamro posle avarsko-slovenskih osvajanja u prvim decenijama VII stoleća. Posle skoro četiri veka Niš se prvi put spominje 9. februara 994. godine, sada opet kao utvrđen grad sa vizantijskom posadom i vizantijskim imenom Nisos. Nastupa vreme izgradnje i razvoja grada u kome često borave carevi, o čemu svedoče sagrađene crkve oko grada, Matejevac, Orljane…”, objašnjava dr Miša Rakocija.

Na osnovu starih karata mogu se ubicirati stare vizantijske crkve Nisosa koje su dolaskom Turaka pretvorene u džamije. Na takozvanom „italijanskom planu“ Niša iz 17. veka, može se ubicirati pet crkava. Tri crkve-džamije prepoznate su u okviru akropolja iza zidina Gornjeg-Malog grada. Dve crkve-džamije nalazile su se u istočnom prostoru između bedema Gornjeg i Donjeg grada, nedaleko od istočne ulazne kapije.

“Unutar bedema turske tvrđave i danas se prepoznau obrisi starog grada. Raspoloživi podaci dovode do topografije srednjovekovnog grada. Naslućuje se prostiranje bedemskih platana i prepoznaje se položaj utvrđenog Malog grada (citadela) sa kulom na uzvišenoj zaravni. Kula u Tvrđavi, srušena u velikom ratu, može se pripisati i srpskom srednjovekovnom vojnom graditeljstvu.Nadolazeća opasnost od Turaka ukazuje da je najpre knez Lazar, ili neko od njegovih velikaša, mogao utvrditi grad Niš.Utvrđen Mali grad postaje sklonište vlastela, pa se kod većih gradova kakav je bio Niš, zbog lakše odbrane bedemi Malog grada ojačavaju kulom, kao poslednja linija odbrane. Niže je Veliki grad okružen starim i opravljanim Justinijanovim bedemom, sa kapijom flankiranom kulama sa kojih se mogao braniti most. Ispod bedema je dobro naseljeno neutvrđeno podgrađe koje se spuštalo do reke. Urbanizam Niša bio je osmišljen po sistemu koncentričnih krugova, na način kako su oblikovani i jednovremeni balkanski gradovi kao što je Ras i Trnovo. Kako je izgledao tada Niš vidi se na karti iz prve polovine 15. Veka”, ističe dr Miša Rakocija.

Gradski život u Nišu se nije razlikovao od onog u drugim većim gradovima širom vizantijskog sveta i potonje srpske države. Urbana struktura grada ne može se posmatrati izdvojeno iz istorijskog konteksta i urbane geneze razvoja rimskog, vizantiskog i srpskog grada, sve do turske tvrđave. Kontinuitet gradskog naselja Niša u suštini je tekao bez većih prekida. Šetnja kroz različite epohe dovodi nas do izgleda srednjovekovnog grad Niša koji je odavno izgubljen u prošlosti, zajedno sa vizantijskim imenom Nisos koje je na teško objašnjiv način potpuno zaboravljeno.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

6 Komentara

  1. Misa Rakocija upornoa sazna gura pricu o srednjevekovnom Nisu iako je ovo najmanje proucen period grada. Sva njegova saznanja baziraju se na podacima koje ima Zavod za zastitu spomenika i stura literatura. U svom tom pandemonijumu neznanja, jer je gdin Rakocija pre svega istoricar umetnosti koji pokusava da se nametne kao vizantolog i arheolog iako nije nikada ucestvovao na arheoloskim iskopavanjima ili je bi pomocno srucno lice stvara se jedna pogresna slika grada. Ja vas molim da ako vec zelite da objavite neki strucni rad iz istorije grada birate autore. Hvala.

  2. Јасно ми је да поједини људи када немају шта паметно и ново рећи ухвате се погрешних чињеница ,а све у циљу гурања истине под тепих.Мука ми је од самог помена Византије и Византијског царства од тих ништавног и не постојећих ентитета.Није им довољно у овом случају Грцима што су нам украли све што су стигли да украду од историје него сејош дрзну да и онако искривљену историју препревљају.Србине пробуди се!!!

  3. Miša Rakocija je izuzetno uspešan plagijator samog sebe, poput Bregovića. Sve su mu knjige iste, recenzenti isti, ljudi koji se ozbiljnije bave srednjim vekom i Romejskim carstvom odavno se distancirali od njega dok on u ovom gradu sve preimenova i prilepi u Vizantiju. Šteta koju je svojim radom naneo lokalnoj istoriji je prilična.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close