Kolumna

Kako Nišlije poštuju propisane mere ponašanja pred najduži policijski čas

“Šta ON hoće, saterao je nas stare u tor, sunce kad nam je najpotrebnije da nas ne vidi, da posle ovoga svi pocrcamo od nekretanja, šećer i pritisak smo nabili i tek ćemo videti šta nam sve sledi“ – gunđaju jedni, dok kroz terase i prozore pomaljaju ruke ne bi li bar onim minimalnim brojem kvadratnih santimetara, kako su slušali svih ovih godina od silnih doktora koji su ih lečili prekoTV-a, nahvatali tako potreban ovih dana, D vitamin.

“Šta pa to smeta ovim starcima, izležavaju se po ceo dan, sve im se donosi na tanci, deca im izgiboše od nošenja namirnica, kuvanih jela, slatkiša, lekova, od tešenja, glumljenja doktora i prihoterapeuta, prognozera i klovnova“ – ljute se drugi, iznenađujući i sebe same da oni, eeeej, oni koji do juče nisu mogli očima da GA vide, sada silom prilika postaju njegovi najzagriženiji branitelji.

“Nije mi drago i mnogi mi smeta, ali šta ću. Znam da je za dobrobit i mene same i svih oko mene. Meni smeta samoća, njima to što nema ko da im pomogne u kući i oko dece, al tako je kako je, istrpeće svako svoju muku. Neka traje kolko traje, važno da se zakasamo kao oni Italijani i Španci, naša zemlja je siromašna, nemamo ništa, šta bi sa nama bilo da nas strefi tako nešto“ – objašnjavaju treći, spremni da utvrđuju gradivo o opravdanosti samoizolacije sve dok Vlast i ON na njenom čelu ne odluče da je dosta.

Neću iznositi svoj stav, ne zato što se bojim svakojakih komentara koji mogu uslediti ispod ove fotoreportaže iz mog dela Niša i ne iz bojazni da će me kao toliko puta do sada neki pogrešno razumeti, protumačiti ili pročitati pa stoga iskritikovati moje stavove iako su apsolutno isti kao njihovi… Držim se ovog puta one: Fotografija svedoči potpunije od hiljadu reči. Koje ću istrošiti još samo da navedem lokaciju: obala Gabrovačke reke, od famoznog Gerontološkog centra do ušća iste u Nišavu. Veliki petak, druga polovina onog dela dana kojim mogu da budu napolju mlađi od 65 godina, po dvoje u grupi. Na propisanoj udaljenosti od ostalih.

Sve će vam se kasti samo.

Grupa mladića glasno bistri korona politiku uz pivo.

Ćaskanje u prijatnoj hladovini. Sve po propisu.

Ovo je jedan od najlepših delova grada, nedaleko od parka Svetog Save, između rečice i reke, Gabrovačke i Nišave. Ispred skoro svake kuće, u divno uređenim ili samo zatravnjenim dvorištima, neko je čitao, neko pio kafu i razgovarao.

Prečica ka Osnovnoj školi Sveti Sava

Vlasnici pasa su razmenjivali iskustva sa obuzdavanjem ljubimaca u izolaciji. Na drugoj obali Nišave izležavala su se dvojica mladića.

Na desnoj obali, tamo ispod onog drveća, desetoro ljudi je kršilo propise o socijalnoj distanci.

Grupa mladića vežbala je na spravama oko kojih je pokidana traka, koja je bila znak upozorenja i zabrane njihovog korišćenja dok korona traje. Deca za koju su postavljene spravice za vežbanje iza ovih sprava za odrasle, isuviše su mala da bi pokidala iste takve trake. Pa je njihovo igralištance i dalje obeleženo kao nepodobno za korišćenje ovih dana.

Ispred nekoliko ovakvih kućica, koje su davnih godina gradili vlasnici stanova u centru grada, kao beg od gužve i smoga, suši se tek oprani veš. Neuobičajena slika do skora, budući da je reč o davno nacionalizovanim ili kako se već zove, od države oduzetim i plaćenim parcelama.

Oko improvizovanog mostića se takođe zaboravljalo na socijalnu distancu.

Idila, makar na tren.

Pogled ka nekašnjem Niteksu… sada Benetonu.

I

 

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close