Ambalaže sa fotografije se, možda, sećaju malo starije generacije. Ona danas nema nikakvu vrednost, ali mnogo govori.
Slučajno nađena prilikom akcije čišćenja Starog groblja, ova čaša od jogurta pokazala je sav naš nemar, nebrigu i nepoštovanje prema onima koji su zidali temelje istorije Niša, oslobađali ga, gradili, razvijali i u njemu živeli.
„U šali kažem da je kompleks Starog niškog groblja novo arheološko nalazište jer je na tom prostoru nedavno nađen komunalni antikvitet – ambalaža jogurta iz vremena kada Niš još nije imao svoju fabriku mleka. U stvari, postojao je pogon u okviru tadašnjeg Žitopeka, odnosno Agrokombinata“, započinje priču Bratislav Vučković predsednik GO Palilula, na čijoj se teritoriji kompleks Starog groblja nalazi.
Od kada datira slučajno nađena ambalaža može samo da se pretpostavi. Tragovi brendiranja su još vidljivi, pa se lako uočava godina 1947. Te godine osnovan je pogon konzumne mlekare koji je radio u sastavu Agroindustrijskog kombinata Niš. Niška mlekara, kao samostalno preduzeće, osnovana je 1957. godine sredstvima UNICEF-a za snabdevanje grada Niša i regiona mlekom. Tako je bilo sve do privatizacije dvehiljaditih godina.
Poslednja sahrana na Starom niškom groblju, obavljena je 30. decembra 1971. godine. Od tada je postepeno zatrpavano smećem, dok je priroda završila ostatak.
„Ta čaša pokazuje koliko vremena nismo marili za prostor Starog groblja. Osim one prilazne staze, koju građani koriste kao prečicu, ostatak kompleksa nije očišćen niti uređivan decenijama. Bilo je sporadičnih, kako volim da kažem, barjaktarenja na nekoliko dana, ali temeljno čišćenje nikada nije sprovedeno“, navodi Vučković.
Groblja su ogledalo svakog grada i najbolje oslikavaju mentalitet živih. Otkrivaju kulturu, tradiciju i običaje naroda, a to kako se odnosimo prema mrtvima je naš odnos prema sebi samima.
Punih 49 godina niko se ozbiljnije nije bavio ovim kompleksom koji zauzima površinu od 17 hektara. Sve do nedavno kada je veliki broj volontera, potpomognut gradskim službama, ustanovama i institucijama, uklonio smeće i rastinje koje se nadvijalo nad spomenike preminulih.
Za četiri meseca otkrili su jedan grad zaboravljenih – učitelja, lekara, pesnika, zanatlija, oficira, ratnika, predsednika opština, sveštenika, političara, Nišlija, Rusa, Šapčana, Crnogoraca, … više od 3.000. Njihove večne kuće sada obasjava sunce, ali i otkriva da su sa mnogih poskidani ukrasi i ornamenti, pokradene biste i nadgrobne ploče, što je još jedna od slika našeg nemara i nebrige prema precima.
Da nismo baš toliko loši pokazuje podatak da je od ove godine kompleks Starog groblja, po prvi put u svojoj istoriji, uvršten u redovan program održavanja JKP „Mediana“.
Kao značajno kulturno dobro, Staro niško groblje je 1987. godine stavljeno pod zaštitu države.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Можда 1974., али 1947.- сигурно не!
Na 500m od centra grada. Posle krivimo Albance u Đokovici ili Priština,a mi svoje staro groblje uništavamo i pokradamo decenijama.
zna se ko skida biste i ostale bronzane i bakarne stvari sa groblja
Jogurt u čašicama može da bude najranije osamdesetih a i tada je bio u pakovanju od 0,25 LITRA, i 3.2% mlečne masti a ne kao sad 180 GRAMA i 2.8% mlečne masti.
Shvati da suština priče nije godina proizvodnje jogurta i vrsta ambalaže.
I za mnogo važnije vesti većina promaši suštinu,zato smo kao društvo tu gde jesmo.