Aleksinčanin Ranđel Cvetković, kačarobačvar, kako voli da se naziva, u svom selu Beli Breg posvetio se zanatu koji je već pao u zaborav, pravi bačve. Sada, kada su drvene bačve zamenili plastični burići, Ranđel je odlučio da počne da pravi bačve u kojima može da se živi. Njegova parola je “kada je mogao Diogen, što da ne mogu Srbi”. Svog zanata se ne odriče, a zašao je u osmu deceniju života.
Ranđel kaže da je bačvama počeo da se bavi još kao četrnaestogodišnjak. U svom domaćinstvu u aleksinačkom selu Beli Breg posvetio se zanatu koji je u Srbiji već pao u zaborav.
“Počeo sam da pravim burad za vino i rakiju. Posao je išao nikad bolje, ali se sve promenilo. Mladi napuštaju vinograde i voćnjake, a drvenu burad zameniše plastični baloni. Tako je posao počeo da jenjava”, priča Ranđel. “Umalo da ostavim sve pa i zanat od kojeg sam živeo, ali život vam uvek donese nešto novo i iznenadi vas”.
Pre jedno desetak godina Cvetković pomisli da napravi bure u kome bi moglo da se živi. Za njega to i ne bi bilo nešto posebno teško jer je već radio burad velikih dimenzija i do pet hiljada litara.
“I tako napravim prvu, onako probe radi i oduševim se onim što je ispalo. Za moju majstoriju čuo je jedan čovek iz Požarevca i poželeo da je koristi kao vikendicu, i tako sam prodao prvu”, kaže Ranđel.
Posao tako krene, a u burad koju pravi Cvetković umesto da se sipa vino ili rakija, useljavaju se ljudi.
“Burići koje sada pravim imaju vrata i prozore, a veličine su od deset do petnaest kvadrata. U njima može da se smesti petnaestak ljudi. Ima mesta za krevet, šporet, sto… sve što treba jednom domaćinstvu”, kaže Cvetković.
Za njegovu burad za stanovenje počeli su da se interesuju i stranci, pa je dva naručio jedan Turčin. Nalaze se kod hotela Istanbul kod Aleksinca.
“U njima se odmaraju njegovi zemljaci na putu od zapadne Evrope do Turske”, objašnjava majstor za burad.
Ovih dana jedno bure je svoje odredište našlo na Tari, a služiće kao vikendica domaćinu koji ga je naručio.
“Zapravo se radi o ženi koja je želela da ima jedinstvenu vikendicu. Ovo bure se razlikuje od drugih jer ima i odžak za peć, a dodao sam i toalet. Prava kuća, ima sve što je potrebno”, priča Ranđel.
Tako ovaj majstor za burad održava u životu zanat koji polako odumire. Nema mladih ljudi koji bi ga nasledili.
“Ovaj posao mora da se voli jer zarade u ovome nema. Sada sam zadovoljan kada vidim da se neko uselio u moje bure, a dokazao sam i da na malo prostora može udobno da se živi”, zaključuje Cvetković.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
