Kada funkcija pojede čoveka. Kolumna posvećena mom drugu, predsedniku Opštine Medijana Mladenu Đuriću

Postoje ljudi za koje veruješ da će ti ostati drugovi zauvek. Ne zbog politike, ne zbog funkcije, ne zbog kalkulisanja, nego zato što si im otvorio vrata svog života, svog kruga, svojih prijatelja. Zato što si im verovao. Zato što si mislio da su ljudi.

A onda shvatiš da nisu.

Upoznati nekoga sa dr Draganom Milićem, gurnuti ga na mesto predsednika Opštine Medijana, dati mu vetar u leđa, to sam uradio iz drugarstva. Ne iz interesa, ne da bih imao “svog čoveka”, nego zato što sam mislio da u njemu postoji nešto vredno, nešto čvrsto, nešto ljudsko.

Ispostavilo se da sam pogrešio.

Mladen Đurić, čovek kome sam bio prijatelj, čovek koga sam branio, čovek za koga sam mislio da ima karakter… danas se krije iza funkcije kao štita, kao da ga ta stolica čini nedodirljivim. A istina je jednostavna: funkcije prolaze, ljudi ostaju. Ili u njegovom slučaju, odlaze. I to onda kada ti najviše pokazuješ koliko si zapravo mali.

Sada, kada načelnica Opštine podnosi ostavku uz reči o kontinuiranom, ciljanom i svesnom zlostavljanju na radu, Mladenova maska više i ne puca, ona je pala do kraja. I ono što se vidi iza nje nije predsednik Opštine. Nije lider. Nije čovek.

To je slika nekoga ko okrene leđa svakome ko mu je ikada pomogao.

Okrenuo je leđa meni.

Okrenuo je leđa Banetu Jovanoviću, čoveku koji ga je politički stvorio.

A sutra će okrenuti leđa i dr Miliću, čoveku kome je danas veran samo zato što se nada da će ga to dovesti stepenik više.

Jer one njegove dve reči, koje voli da ponavlja: “strpljen, spašen“ zapravo znače samo jedno: polako ali sigurno gazim sve oko sebe dok ne dođem gde sam zamislio. Bez emocije. Bez integriteta. Bez poštovanja. Bez ljudi.

I tako dođemo do suštine. Nije problem što je on meni okrenuo leđa. Preživeo sam i gore.

Problem je što čovek koji nema lojalnost prema prijatelju, ni prema onome ko ga je stvorio, ni prema kolegama, ni prema saradnicima, neće imati ni prema građanima Niša. Ni prema Medijani. Ni prema bilo kome ko mu sutra bude smetao na putu njegovog “vrha”.

Jer ako si spreman da izgubiš prijatelja zbog politike, ti nisi ni političar, ni lider, ni čovek. Ti si samo prolazna funkcija koja veruje da je večna.

A ta funkcija će proći. I ostaje samo pitanje: šta onda ostaje od tebe?

Ako mene pita, samo prazna stolica i još prazniji čovek.

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju

Niške Vesti