Kad zasviraju brat i sestra iz Niša, harmonika se čuje do Beča

Muzikom se bave više od 20 godina, a muzičko školovanje su nastavili u Beču i Nemačkoj. Ipak, ne odriču se narodne muzike za koju kažu da će uvek biti u njihovim srcima.

Roditelji su im veoma muzikalni i talentovani za muziku, iako po profesiji nisu muzičari. U familiji se takođe niko nije bavio muzikom, tako da su oni prvi krenuli tim putem.

„Prvi čas smo dobili od tate koji nam je na maloj klavijaturi pokazao jednu pesmicu i nakon što je video da smo oboje to brzo savladali, odveo nas kod našeg prvog profesora narodne muzike“, priča on.

Snimak kola koji su snimili pre nekoliko godina, u želji da ljudima muzikom čestitaju Božić, ove godine postao je viralan na društvenim mrežama.

Zašto su se baš odlučili za harmoniku, Đorđe je za Niške Vesti kazao – sasvim slučajno.

„Kako nije znao koji bismo insutrment mogli da sviramo, a jedan nas ujak je imao jednu malu harmoniku kuci, nije puno trebalo da se donese odluka – sasvim slučajno je to bila baš harmonika. Mada, sam ja još sa 3 godine tražio od roditelja da mi prave harmoniku od papira, koju bih onda „svirao“ dok se ne pocepa i tako sve u krug. Pored harmonike, sviramo i klavir koji nam je u skoli i na fakultetima bio kao uporedni instrument“, ističe.

Završili su Osnovnu i srednju muzičku školu Nišu.

„I sestra i ja smo tokom celog školovanja uglavnom išli istim putem, ona je uvek bila dve godine ispred mene, pa me je u neku ruku pripremala za sve ono što dolazi, tako da mogu da kažem da mi je bilo malo lakše nego njoj. 2011.godine sestra je upisala osnovne studije koncertnog smera na muzičkoj akademiji “Musik und Kunst Privatuniversität der Stadt Wien” u Beču, a ja sam istim putem krenuo dve godine kasnije, 2013.“, navodi.

Oboje su završili osnovne i master studije koncertnog smera na pomenutom fakultetu u klasi profesora Grzegorza Stope. Sestra je pored toga zavrsila i master instrumentalne pedagogije na muzičkoj akademiji “Hochschule für Musik Detmold” u Detmold-u, Nemačkoj.

Đorđe je školovanje nastavio postdiplomskim studijama na akademiji “Hochschule für Musik Essen” u Essen-u.

Jelena je 2010. godine bila pobednica Prve Harmonike Sokobanje – prva dama koja je to uspela za
50 godina takmičenja (Narodna muzika), i osvajala prve nagrade na takmičenjima klasične muzike: Castelfidardo –Italija, Kozani – Grcka, Akkordeon Art – Sarajevo.

Đorđe je bio pobednik svetskog kupa 2012. Godine (klasična muzika), dobitnik svetosavke nagrade kao najuspešniji mladi umetnik 2013. Godine i osvojio je 2. Nagradu na najprestižnijem takmičenju za harmoniku u Arasateu – Španija (klasicna muzika). Pobedio je i na takmičenju u Osaki u Japanu, kao dobitnik četiri specijalne nagrade.

Pored naših priznanja i nagrada, ovi brat i sestra iza sebe već imaju snimljenih par CD- a raznih žanrova (kao solisti ili sa drugim ansamblima). Do sada su svirali u svim delovima sveta.

Interesantno je to da nikada ni na jednom takmičenju nisu učestvovali u duetu, niti snimali profesionalno nešto zajedno.

„Pre nekoliko godina smo sasvim slučajno odlucili da snimimo jedno kolo u duetu, s obzirom da smo oboje bili na raspustu kući u Nišu i imali smo vremena – sto je zaista bila retkost, jer smo do tada jedva uklapali sve svoje obaveze i razlicite projekte. To kolo smo izbacili na Bozić, sa željom da ljudima muzikom čestitamo taj praznik. Nakon godinu dana kada smo pregledali kanal, videli smo da je nas snimak zaista gledan i da se ljudima jako dopao nas duet harmonica. Nastavili smo povremeno da snimamo kada smo imali vremena I uspeli da uklopimo obaveze (s obzirom da smo i Jelena i ja roditelji). Mogu slobodno da kažem da nismo ni sanjali da ce na YouTube-u snimci imati po 200 hiljada i više pregleda“, ponosan je Đorđe.

Odluka da školovanje nastave u Beču nije bila laka.

„Nije bilo jednostavno. Drugačiji sistem obrazovanja, učenje jezika, upoznavanje nove
kulture, problemi sa dobijanjem viza, ali smo uspeli. Sada oboje imamo porodice i živimo u Beču“.

Oboje su zaposleni u državnim muzičkim bečkim školama i pored toga sviraju koncerte, razne projekte.  Drže časove klasične i narodne muzike.

„Bez Božije pomoći, zatim podrške pre svega roditelja, a onda i svih profesora na našem
obrazovnom putu, sigurno ne bi smo stigli do ovde“, zaključuje Đorđe.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.