PETNAESTOG jula 1606. godine rodjen je Rembrant van Rajn najznačajniji slikar u istoriji umetnosti. Tim povodom prof. dr Kamenko Marković održaće predavanje pod nazivom :”Rembrant- gradjanin sveta”. Predavanje će biti odžano u prostorijama osnovne škole “Duško Radović” u Nišu sa početom u 19 sati. Ono će imati ne samo edukativnu već i humanitarnu dmenziju, saopštili su organizatori i zamolili posetioce da donesu nešto od hrane namnjene mačkama.
Prof. dr Kamenko Marković jedan od najboljih poznavalaca Rembrantove umetnosti uopšte, ovim predavanjem obeležiće 417 godina od umetnikovog rodjenja, ujedno, obeležiće i 55 godina bavljenja Rembrantovim životom i stvaralaštvom. Marković je svoje bavljenje Rembrantom započeo kao djak Umetničke škole 1968. godine. Od tada do danas obeležavao je, svih ovih godina, tekstom ili predavanjeem dan Rembrantovog rodjenja i dan Rembrantove smrti ( 4. oktobar). Ovo je možda jedinstven slučaj u svetu.
„Već na samom početku svoje karijere Rembrant dodiruje sve teme koje će i kasnije obradjivati, osim grupnog portreta i pejzaža. Njega privlači antika, mitološke legende i, onda Biblija sa svojim pričama koje je slušao još u detinjstvu i koje će voleti iznad svega. Naročito je preokupiran portretom i to više portretskom studijom nego portretom u pravom smislu reči. Sopstveni lik, sa kojim može najlakše da eksperimentiše, najčešće mu i služi kao model. Na tim veličanstvenim autoportretima on studira svaki duševni pokret čoveka i trudi se da kroz njegovu neobičnu, svakodnevnu fizionomiju pronikne u suštinu psihičkih zbivanja koja se kriju od društva. U centru Rembrantove pažnje od samog početka stoji odnos izmedju ljudske figure, posmatrane pod naročitim, traženim efektima osvetljenja, i prostora u kome se ona nalazi“, objašnjava prof. Marković.
U ostalim svojim delima on obradjuje sve rodove kojim se slikarstvo inače zanimalo; pejzaž, mitološke, alegorijske i religiozne teme, žanr. Mitologija i alegorija zauzimaju najmanje važno mesto u Rembrantovoj umetnosti. Svoje mitološke teme Rembrant daje u jednoj čudnoj smeši fantastike i proizvoljnog orijentalizma u kome traži istočnjačku raskoš. Tom nizu pripadaju: “Otmica Prozerpine”, “Otmica Evrope”, “Danaja”.
„Biblijske teme ga najintimnije zanimaju. Rembrant je možda prvi od velikih majstora koji, ne radeći za crkvu, obradjuje religioznu tematiku potpuno slobodno i prema svom nahodjenju, ne obazirući se ni na kakve propise, uzuse ili ikonografsku tradiciju“, ističe profesor koji je opčinjen Rembrantovim delom.
Predavanje će imati ne samo edukativanu već i humanitarnu dimenziju. Naime, profesor Marković i njegova komšinica Dragana već devet godina brinu o jednom velikom broju mačaka, pa će “ulaznica” za ovo predavanje biti kesica viskasa ili neka druga vrsta hrane koju konzumiraju ova umiljata stvorenja.
Kamenko M. Marković
DAN KADA JE REMBRANT DOŠAO NA SVET
Najznačajniji slikar u istoriji umetnosti, Rembrant Harmens van Rajn, rodjen je u naprednom univerzitetskom gradu Lajdenu 15. jula 1606. Njegov otac, Harmen Hertis, bio je mlinar, i suvlasnik vetrenjače “Rajna” koja je proizvodila slad, osnovni sastojak piva. Njegova majka Neltje (Kornelija) Vilemsdoter van Zajtbruk bila je pekareva kći. Imali su devetoro dece, od kojih je dvoje umrlo u ranom detinjstvu, a Rembrant je bio njihovo pretposlednje dete.
Posle sedam godina školovanja u latinskoj školi, gde se predavao i grčki jezik i gde je dobio osnove klasičnog obrazovanja, Rembrant se 20. maja 1620. upisao na Lajdenski univerzitet. Medjutim, on verovatno nikada nije ni želeo da se posveti akademskom pozivu, jer je predavanja pohadjao samo kratko vreme. U svakom slučaju, ubrzo posle upisivanja, verovatno početkom 1621. postao je učenik lajdenskog slikara Jakoba van Svanenburha. U radionici ovog osrednjeg slikara, koji je boravio u Italiji od 1600. do 1617. radeći u Veneciji, Rimu i Napulju, Rembrant je ostao sve do 1624. Njegov novi učitelj Piter Lastman (1583-1633) koji je takodje radio u Italiji, i čije su poitalijanjene slike, obično manjih dimenzija, dramatične skoro do grotesknosti, često obilovale i raskošnim bojama. Te Lastmanove minijaturne barokne scene, Karavadjo u malom, izvršile su uticaj na Rembranta.
Po napuštanju Lastmanove radionice, Rembrant je uredio atelje u očevoj kući i ujedno tesno saradjivao sa darovitim lokalnim slikarom Janom Livensom (1607-1674), godinu dana mladjim i ništa manje ambicioznim. Godine 1628, Rembrantu i Livensu se pridružuje njihov prvi učenik, petnaestogodišnji Herit Dau (1613-1675), što je bio znak rastućeg značaja njihove radionice. U svom rodnom gradu, Rembrant je živeo do očeve smrti 1630.
Početkom naredne godine u Amsterdamu, Rembrant se pridružuje domaćinstvu trgovca umetničkim slikama Hendrika van Ujlenburga. Godine 1632. Rembrant slika “Čas anatomije doktora Nikolaesa Tulpa.” Ovo veličanstveno platno predstavlja prekretnicu u Rembrantovom stvaralaštvu. Ta je porudžbina bila veliko priznanje za njega. U skladu sa običajem, sliku je verovatno lično naručio Nikolaes Tulp, profesor anatomije amsterdamskog Hiruškog udruženja, a ne samo udruženje.
Dakle, bilo je i drugih umetnika i pre Rembranta – u Lajdenu i Delftu, isto tako kao i u Amsterdamu – koji su pokušali da reše problem grupnog portreta koji istovremeno treba da sačuva uspomenu na jedan čas anatomije. Rembrantova narudžbina morala je biti potpuno ista kao i one koje je su dobijali umetnici pre njega: grupni portret koji bi prikazivao javni čas iz anatomije jednog čuvenog profesora.
Rembrantova kompozicija rešava problem grupnog portreta na iznenadjujući način i stoga je karakteristična za njegov veliki talenat. Njegova kompozicija nema simetrične konstrukcije, likovi su povezani samo neodredjeno centralnom temom. Slika prikazuje grupu duboko zainteresovanih ljudi okupljenih oko svog učitelja i leša, čiji su mišići ruke očigledno predmet proučavanja u ovom trenutku. Rembrant dopušta izrazima njihovih lica da govore. Prateći doktorovo obraćanje, svaka od figura učestvuje u zajedničkoj radnji. Na licima učenika koji pažljivo slušaju profesora, ocrtava se strah, radoznalost, čudjenje, divljenje. Rembrant je na platnu majstorski rešio brojne slikarske probleme distribucijom svetlosti i senke. Ostaje nezaboravan utisak kako mladi Rembrant u “Anatomiji” ruši staru šemu koordinacije i celu grupu podčinjava jednom kretanju i jednoj svetlosti, i svako će ovaj postupak da oseti kao tipičan za novi stil.
Od godine 1634. počinje zrelo razdoblje Rembrantove umetnosti. On se ženi bogatom naslednicom, Saskijom van Ujlenburg, i materijalno zbrinut, razvija svoj talenat do neslućenih visina. Iz ovog doba su čuvene kompozicije: “Skidanje s krsta“, „Danaja“, „Samson i Dalila“, “Autoportret sa Saskijom“, „Vitsavea“ i najveličanstvenija slika baroka, „Noćna straža“. Ova veličanstvena kompozicija, koju je naručilo udruženje amsterdamskih strelaca, doživela je neuspeh. Savremenici nisu bili kadri da shvate genijalnost Rembrantove umetnosti, njegovu bujnu maštu, izvanrednu osetljivost za boje, sjajnu sposobnost komponovanja. Za ovim udarcem dolazi još jedan teži, smrt voljene žene.
Posle ovih dogadjaja Rembrant se povlači u sebe i predaje isključivo ličnim slikarskim problemima. Nastradavši materijalno, on se povlači u jevrejski kvart Amsterdama, gde grozičavo slika od jutra do mraka. U tom razdoblju nastaju brojna remek- dela: “David pred Saulom”, “Povratak bludnog sina”, “Jevrejski par”, “Udruženje suknara” i čitava galerija veličanstvenih portreta i autoportreta. Njegov način slikanja je iz osnova promenjen. On stavlja boje u gustim mlazevima, u širokim potezima, tražeći na svojim slikama jednu neobičnu, jedins
tvenu svetlost, koja nije ni svetlost dana ni svetlost noći, već zračenje same materije, same boje kojom slika.
Dubok i svestran realista – mislilac, Rembrant se nije zadovoljio da kroz svoju umetnost prikaže samo površnu društvenu realnost materije; on je želeo da udje u njenu suštinu i da joj umetnošću preda jednu večnu i nepromenljivu realnu vrednost. Kod njega boja ne postaje samo sredstvo, već sastavni deo materije koja kroz nju počinje da zrači svojim sopstvenim životom. On je slikao tehnikom svetlo- tamno, ali za razliku od MIkelandjela Merizi da Karavadja (1583-1610) koji je time postizao samo plastičnost oblika, kod njega su i najdublja senka kao i najsvetlija površina slikane s podjednako živim bojama.
Utopiti sve u senku, zagnjuriti u nju čak i samu svetlost, pa je tek potom izvlačiti iz tame da bi izgledala udaljenija, blistavija, pustiti talase tame da kruže oko svetlih središta, nijansirati ih, produbljivati ih, zgušnjavati ih, a pri tom učiniti tamu providnom, polutamu sasvim prozirnom, najzad dati i najjačim bojama nešto prozirno što im ne dozvoljava da postanu crne, -jedino se na ovaj način može objasniti Rembrantovo svetlo- tamno.
Ovaj majstor sa kojim holandska umetnost dostiže vrhunac i koji spada u onu najužu grupu genija koje je čovečanstvo dalo u umetnosti uopšte—uistinu je najmanje holandski od svih holandskih umetnika. U svojoj gradjanskoj i protestantskoj sredini, koja je tražila i stvorila strogo realističku umetnost u smislu imitativnosti i vezanosti za svakidašnju stvarnost. Rembrant je bio halucinantni vizionar, zaneseni pesnik i sanjalica, koji se inspirisao onim čime se u to vreme retko ko u toj zemlji poslovnih trgovaca prisno zanimao: starim legendama, biblijskim patosom, ilustrovanjem jevandjelja. On je te teme i likovno i ikonografski interpretirao na svoj jedinstven način, kako to niko pre njega nije radio.
Rembrant je bio uzbudjeni pesnik, koji je čak i u portretskom radu uvek bio gotov da žrtvuje formalnu vernost likovnoj ekspresivnosti, a psihološku studiju je produbljivao i poetizovao prema svom nahodjenju.
I kao što ljubitelj slika živi u sredini začaranoj snovima naslikanim na platnu, tako je i Rembrant živeo u svetu koji je sam stvorio.
Po svim svojim shvatanjima i postupcima, i kao umetnik i kao čovek, on je odudarao od opšteg nivoa svoje sredine i zbog toga je neminovno morao doći u sukob sa njom. Ne čudi, dakle, da su pravi značaj njegove umetnosti i njegova prava veličina bili shvaćeni tek u devetnaestom veku.
Dakle, Rembrantove slike su potresni dokumenti o čovekovoj sudbini, one su pune tuge i melanholije i istovremeno dokaz o tragičnosti jednog života.
Kao grafičar Rembrant je možda još značajniji nego kao slikar. Njegov rad na grafici teče paralelno sa slikarskim radom, sve do poslednjih godina, kad je zbog slabog vida napustio bakrorezački posao. Osim bakroreza, Rembrant je ostavio veliki broj crteža, naročito crteža perom u kojima je sa nečuvenom fugom i munjevitom brzinom notirao svoje vizije.
Tako je stvarao umetnik koji teško da je i kročio izvan granica svog rodnog grada (Lajden je udaljen od Amsterdama 42 kilometara) a kamoli zemlje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
