„Joy” – početak kapućina i kafića u starom Nišu

Tako je otvoren jedan od prvih niških kafića i mesto koje Nišlije i danas pamte. U vreme kada je „Joy” otvoren, u Nišu su postojali bistroi i kafane, ali ne i kafići.

Jovan Mandić i Ljubiša Bojović prve su „gazde“ ovog danas legendarnog mesta..

„Desko glumac koji je rado dolazio kod nas u kafić, nas je zvao Manda i Ljuba“, kaže za Niške Vesti Mandić.

On je kasnije osnovao i jedan od najstarijih niških restorana „Amerikanac 2“

„Kada sam otišao u Opštinu da im tražim dozvolu za otvaranje, oni nisu imali formulisano koja bi šifra bila za tu ugostiteljsku delatnost”, priča Ljubiša Bojović, poznat u gradu i kao Ljuba Joy, jedan od vlasnika kafića.

Na kraju je kafiću dodeljenja šifra delatnosti hladni bistro.

Lokal koji su iznajmili nalazio se u Dušanovoj ulici, koja je tada bila ulica sa gvožđarama i farbarama.

Kafić je sa radom počeo u proleće 1982. godine, a zbog mladih koji su se u njemu okupljali, vozila nisu mogla da prolaze. Mogao je da primi stotinak ljudi, te su mladi stajali na trotoaru i ulici ispred lokala.

„Pre toga nije bilo kafića, drugačije se izlazilo. Tim otvaranjem sasvim se promenio život mladih. Počeli su naglo da se otvaraju kafići. Odjednom je svake godine bar po pet novih kafića nicalo”.

U kafiću se slušala muzika koja je bila u trendu, a svi izvođači su pre ili posle svojih koncerata u Nišu obavezno posećivali i „Joy”. Osim muzičara, u kafić su dolazili i glumci. Petar Božović, Dragan Nikolić i Neda Arnerić samo su neki od glumaca koji su za vreme Filmskih susreta bili gosti ovog kafića.

„Imali smo jedan zid, bio je napravljen od panel ploče koju smo farbali na svake dve godine i ko god dođe od njih potpisivao se. Bio je prepun zid potpisa”, priseća se Bojović za Niške Vesti.

Od pića su se najviše služili sokovi, kokteli, konjak i štok. Popularna pića u kafiću bili su i štok-kola, a vojnici su pili rum-kolu. Jedino se pivo nije služilo.

„Neda Arnerić je volela koktele sa kišobrančićima. Morali smo to da donosimo iz inostranstva za ukrašavanje koktela”.

Pošto je vojnicima u jednom trenutku bilo zabranjeno da odlaze u kafić, bubnjar Bijelog dugmeta, koji je u to vreme vojsku služio u Nišu, čuvao je civilno odelo u kafiću. Presvlačio se kako bi mogao neometano da sedi u „Joy-u”. Jedna od novina koju je kafić uveo bio je i kapućino, koji do tada nije postojao u Nišu. Prvi aparat za espreso kafu takođe su kupili vlasniji „Joy-a”.

„Kada je Dragan Stojković Piksi otišao u Zvezdu i dao jedan intervju prvo je rekao da mu nedostaje kapućino iz Joy-a”.

Ljuba kaže kako je oko 150 puta bio kažnjavan. Ugostiteljski objekti mogli su da rade samo do 22 časa, ali zbog velikog broja gostiju, lokal nije mogao da se isprazni sve do 22.15. Zbog toga su vlasnicima često pisane kazne za prekoračenje radnog vremena.

„Poznata fraza iz tog vremena je Morate da napustite lokal jer su kazne velike, a prihodi su mali”.

Najveći rashod u poslovanju predstavljale su čaše koje su ljudi sa sobom iznosili na ulicu. Čaše su nabavljali iz Paraćina u koji su redovno odlazili.

„Natovarimo pun gepek čaša i opet za deset dana nestane”.

Dodaje da su studenti čaše odnosili u dom, da su neke bivale polomljene, a druge ostajane na ulici. Kafić je zatvoren 31. decembra 1989. godine.

„To je bio iznajmljen lokal i vlasnici lokala kojima smo plaćali kiriju najavili su zadnje godine da sledeću godinu neće da produže, nego da ih primimo kao trećeg ortaka. Nismo hteli da nekog primimo da bude treći ortak”, objašnjavaju Ljuba i Manda.

Kaže da je dan bio sunčan, a da su gosti sa sobom odneli i po neki suvenir.

„Počeli su da uzimaju lampe, ogledala, delove separea, svako je poneo po neki dozer iz šanka, flašu”, kažu Manda i Ljuba za Niške Vesti.

Iako je do danas mnogo kafića otvoreno i zatvoreno, „Joy” ostaje jedan od omiljenih simbola starog Niša i draga uspomena Nišlijama.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.