Niški je majstor fotografije. Kada neko izgovori njegovo ime Nišlije prvo pomisle na Filmske susrete. A kako i ne bi kada je upravo Jovan Šurdilović fotografijama zabeležio sve najznačajnije trenutke od samog osnivanja Festivala do danas. I ne samo to, kako sam kaže, učestvovao je i u njegovom stvaranju daleke 1966.godine.
Svojim aparatom sa jasno izgrađenim stilom i fotografskom veštinom, Jovan je beležio više od 50 godina sve važnije događaje u Nišu i širom Srbije i Balkana. Do danas, imao je nekoliko kolektivnih i samostalnih izložbi umetničkih fotografija. Za svoje uspešno bavljenje fotografijom dobijao je nagrade i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada grad Niša „11. januar”.
Ideja da se napravi izložba o Smokiju rodila se spontano, objašnjavao je tada novinarima Jovan Šurdilović.
„Budući da imam fotografije prvih Filmskih susreta i prvu nagradu koju je Smoki dobio za ulogu u filmu „Štićenik“ reditelja Vladana Slijepčevića, a dobio je nagradu za glavnu mušku ulogu, pomislio sam da bi bilo dobro da napravimo izložbu o njemu. Uz to, bio je čest gost Filmskog festivala, a dobitnik je i mnogih nagrada. Jedna od fotografije je upravo ta kada je na prvom festivalu dobio nagradu. Tada još nije bilo Gran prija. On je došao kasnije, prvo kao Ćele kula, a potom kao Naisa, što se meni lično više dopada jer podseća na Oskara, pa je tako Niš dobio svog Oskara. Tu je još nekih, po meni zanimljivih fotografija, na kojima su zabeležene nagrade koje je Smoki dobio, a bilo ih je dosta. On je, recimo, dobio četiri nagrade „Ona i on“ kao najpopularniji glumac sa svojim partnerkama“, kaže Jovan Šurdilović.
Posebno ističe fotografiju na kojoj je Smoki sa Šabanom Bajramovićem i Goranom Paskaljevićem.
„Fotografija je nastala u čekaonici železničke stanice Crveni krst kada je on hteo da ode iz Niša, a oni su ga ubeđivali da ostane jer je trebalo da se snimi još nekoliko kadrova za film „Anđeo čuvar“. Smoki je imao neka preča posla nego da nastavi snimanje.To je slika koja na kojoj su dva velika imena kojih više nema, ni Šabana, a nema ni Smokija. Tu je još jedna slika koja je jako interesenta. Nastala je u Hotelu „Moravica“ kada je napravljen prijem za glumce. Išlo se do motela i na tom putu sam uhvatio trenutak kada su zajadno Smoki, Neda Spasojević i Vladimir Beara koji je bio pojam fudbalskog golmana u to vreme i kada je iz Hajduka prešao u Crvenu zvezdu. Smoki je na fotografiji zagrljen sa Vladimirom Bearom i to je predivna fotografija na kojoj je zabeležen jedan izuzetan trenutak“, priseća se Jovan Šurdilović.
„Ali se Ćela kula ne vidi, ona je u kutiji, a Ljubiša je držao zatvorenu kutuju. I kada gledate tu sliku vama ta kutija ništa ne znači ako ne znate celu priču i šta se u kutiji nalazi i kakva je to nagrada“, izvlači iz sećanja priču Šurdilović.
Jovan Šurdilović je jedini čovek u Srbiji koji je fotoaparatom zabeležio sve Filmske susrete u Nišu, od osnivanja do danas, a on kaže i pre toga.
„Učestvovao sam u formiranju tog festivala, od prvog dana sam bio sa ljudima koji su voleli film, koji su znali šta hoće. Pored ostalog u Pionirskom domu sam radio tada sa decom na snimanju kamerom i fotoaparatom, dve godine sam bio na letnjoj flmskoj školi u Hrvatskoj, dosta sam drugovao sa Stankom Tasićem, a tu je bio i Kosta Carina. I te godine se, pošto je srpski film prošao jako loše na Pulskom festivalu, a imali smo dosta dobrih filmova, u Nišu pravi fizionomija filmskih sureta. Kosta Carina je tada rekao da napravimo nešto što ne postoji u svetu. Festival filma, ali festival koji je posvećen glumcima. Tada je odlučeno i o tome da se festival održava poslednje nedelje u avgustu i prve nedelje septembra“, seća se Jovan Šurdilović.
Prvi film koji je prikazan na Filmskim susretima bio je „Štićenik“ i Jovan Šurdilović je prve fotografije napravio slikajući glumce iz ovog filma.
„Voleo sam i film i fotografiju i tako sam spojio dve svoje ljubavi“, dodaje Šudilović. „Od samog početka sam i verovao u Filmski festival i da je to nešto što će da traje što me je dodatno motivisalo da ga učinim večnim“.
„Svaka fotografija na kojoj je detalj sa Filmskih susreta ili neko od glumaca, ne delim ih na velike i male, mi je draga na svoj način. Ne mogu posebno nikoga da izdvojim, osim Smokija, jer njega volim i kao Nišliju i kao čoveka koji je puno učinio za ovaj festival. Svakako da je značajna fotografija na kojoj je Ita Rina u Nišu, prva naša velika holivudska glumica, potom su tu Elizabet Tejlor i Ričard Barton , a od naših svakako da su to Šerbedžija, Fabijan Šovagović, Smoki, Dragan Nikolić, Milena Dravić… Svi su mi oni dragi“.
Kako je vreme odmicalo, tako se i Festival menjao, a i fotografije.
„Prvi festival je bio najintimniji, najtopliji, a sada se sve komercijalizuje, sve je manje duha, sve manje ima pravih ljudskih priča i glumačkih i organizatorskih“.
Jovan Šurdilović nije imao problema kada je fotografisao glumce jer su oni i voleli da se slikaju, ali su njemu najdraže one fotografije koje su nastale spontano, iznenada i neočekivano.
Osim što je fotografijom zabeležio Filmske susrete, simbolično rečeno od prve klape do danas, Šurdilović je beležio i trenutke Horskih svečansoti. I dok mu u vreme filmskih sureta nije izmakao ni jedan trenutak koji je želeo da otrgne od zaborava, na Horskim svečanostima mu se to dogodilo. Ostala je slika, ali samo u njegovoj glavi.
„Tek posle sam postao svestan šta sam propustio. Fotografija mi je ostala u sećanju, ali ja nisam „škljocnuo“. To je bio hor iz Poljske sa dirigentom godine 1966.ili 1968.godine, kada su došli i položili cveće u Ćele kuli. Dirigent je kleko i ostavio cveće ispred Ćele kule, a onda je ceo za njim i ostali su tako da kleče pred spomenikom u znak poštovanja prema Stevanu Sinđeliću. Samo sam se naježio, ali nisam uspeo da podignem fotoaparat i da napravim snimak. To je trenutak koji nikada neću da zaboravim, a nisam ga zabeležio“, pomalo setno kaže Jovan Šurdilović.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
