Još negde u našim sećanjima, prepoznaje se njegovo ime i tako se prati glas vrednosti i sudbine. A on samo jedan od svetlih uspomena sa Čaira 70-tih. Fudbal mu je podario mudrost, umeće i sposobnost prisnosti, a sećamo ga se kao tada pravog, rođenog za fudbal, skromnog i to je ono po čemu ga pamtimo. Sam je stvorio sebe i u tome otkrio svoju budućnost. Miodrag Dujta Stefanović. A počelo je sve u Vranju.
“Da, počeo sam u Vranju kao klinac i već sa 16 godina su me prebacili u prvi tim. Pošto sam igrao pre toga omladince, brzo sam napredovao. Te moje igre su bile zapažene i dobio sam poziv, najpre Napretka iz Kruševca, zatim i Partizana. Međutim bio sam nostalgičan i 1971. godine, dobio sam poziv Radničkog i tako sam došao u Niš.”
Došlo je vreme i za smenu generacije, one koja je ušla u Prvu ligu 1962. godine.
“Da, tako. Bilo je dosta iskusnih igrača, ali došla je nova plejada mladih većonom iz Srpske lige, koji su uspeli da se nametnu i da od prvog dana se ustale u timu i igraju standarno.”
Pored želje i volje da igraš u prvom timu, još jedna. Hteo si da završiš fakultet.
“U toj generaciji bilo je nas 8 koji smo završili. Nismo samo igrali fudbal, već smo gledali da završimo fakultet da bi posle završene karijere radili neki posao. Ja sam završio DIF, kasnije nisam radio kao profesor, ali sam nastavio da radim kao fudbalski trener.”
Znajući kvalitete, uprava Radničkog 1979. godine ponudila Vam je mesto trenera u omladinskoj školi.
“Ja sam to prihvatio mada sam mogao još da igram. Dobio sam stalno zaposlenje, počeo sam kao trener pionira, kadeta pa omladinaca, a kasnije sam bio trener prvog tima.”
Velika želja za stvaranjem novih asova i generacija u kojoj se stvori i jedan velikan Dragan Stojković Piksi.
“Imao sam sreću da prihvatim tu generaciju u kojoj je bio i Piksi. Trenirao sam tu generaciju godinu dana i ispao je neprevaziđeni talenat i igrač i bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa njim.”
Naravno stepenica po stepenica i dođoste do klupe prvog tima i ne samo jednom.
“Četri puta sam biran za trenera prvog tima i bilo je uspeha i uspeo sam da dobro odradim posao.”
Lep deo trenerske karijere ispisan je u Kuvajtu.
“U Kuvajtu sam bio četri godine u školi fudbalskog kluba Kazma i bilo je prelepo i uspešno. Značajno je biti u školi fudbala, radio sam sa zadovoljstvom i klub je bio zadovoljan mojim učinkom.”
I evo danas veteran, ali se ne odvaja od stadiona.
“Radnički mi je druga ljubav, prva je Dinamo iz Vranja, tako da sam vezan za Radnički takoreći celog života. Dan danas se skupljamo veterani ovde na stadionu, pratimo igre Radničkog, nerviramo se kad gubi, ali se i te kako radujemo njegovim pobedama.”
Tekst je deo projekta “Oni su najbolje iz Niša”, koji je sufinansiran od Grada Niša – Gradske uprave za društvene delatnosti, na osnovu konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja na teritoriji te opštine za 2022. godinu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
