Jedan od naših najznačajnijih umetnika, vajar Milija Nešić, izložbom u beogradskoj galeriji „Haos“ obeležio je 70 godina stvaralaštva. Ovaj značajan jubilej nije jedini. Nešić, rođeni Nišlija, proslavio je na otvaranju izložbe svoj 86. rođendan, a sama galerija obeležila 25 godina postojanja. Izložba će trajati do sredine oktobra.
Crtež je bio i ostao Milijin nezaobilazni likovni govor. Uz crteže, autor rođen 1934. u Nišu, izložio je i čuvene „mrdalice“, koje su mu svojevremeno donele široku popularnost, širom bivše Jugoslavije.
„Celokupan njegov opus, uz ovaj crtački, svedoči o svetu u kome umetnik živi, što je i bila njegova bitna tendencija. Stoji kao svedočanstvo o našim zabludama, promašajima i ćudima ljudske prirode. Svakako je i potvrda umetnikovog doslednog, odabranog estetičkog stava i ozbiljnog etičkog digniteta“, navela je direktorka Galerije Haos, istoričarka umetnosti Borka Božović, ističući da je to i razlog za spajanje dva jubileja.
Milija Nešić je rođen je 1934. godine u Nišu. Godine 1961. završio je Akademiju likovnih umetnosti, odsek vajarstvo i postdiplomske studije u Beogradu. Završio postdiplomske studije 1964. godine, odsek vajarstva i stekao zvanje magistra. Stiče 1963. godine status samostalnog umetnika (Socijalistička federativna republika Jugoslavija), a 1983. godine dobio status istaknutog umetnika.
Od 1950.godine do danas bavi se vajarstvom, slikarstvom, crtežom, medijem fotografije i koncepta i u svakoj od ovih oblasti je dobio prestižne nagrade.
„Umetnost je san koji ljudsko biće sanja u budnom stanju. Umetnost je duhovna avantura u nepoznato. Oduvek je bila nagonska potreba ljudskog bića, podjednako data onom ko je stvara kao i onom ko je prima. Naš pećinski prapredak se uspešno bavio umetnošću, a da za umetnost i svoju umetničku osobinu nije znao. Prapredak je stvarnost objašnjavao prvo umetnošću, a kasnije naukom. Umetnost je nagonska, nadumna životna potreba mikro i makro sveta kosmosa“, reči su umetnika
Svojim životnim stavom, čestitošću, nepotkupljivim duhom i, pre svega, svojim osobenim likovnim delom – postao je simbol nepristajanja, pobornik pobune protiv laži i nasilja svake vrste, personifikacija slobodnog čoveka u zarobljenom, totalno haotičnom svetu u kome danas živimo.
Kao vizuelni stvaralac ogledao se u više različitih medija medu kojima crtež, svakako, zauzima mesto suštinske zamisli dela, temelj svakog njegovog likovnog promišljanja, bilo da je reč o skulpturi, slici, fotografiji ili ovoj veoma izražajnoj i samostalnoj likovnoj disciplini. Naročito u vremenima oskudnim, kada se teško dolazilo do likovnih materijala, crtež je uvek bio na dohvatu ruke, kao prva mentalna vežba ili neophodni nagonski izraz.
Prve crtačke zabeleške potiču još iz sredine prošlog veka, a okačeni crteži, predstavljeni na izrazito nekonvencionalan način, viđeni su i doživljeni kao iskazi umetnikove sete, tuge, nespokoja, neke bespomoćnosti (Bolesno ptiče, Siroče, Majka koja plače) iako su zapravo odisali snagom odabranog likovnog zapisa. Robusnih, debelih linija, sa mrljama od tuša i Šrafirunzima (Oblakolika ljubav) ili aktovi suptilnih, nežnih poteza u laviranom tušu, kao i pelikani, srndaći i druge životinje – nastali su u fazi tzv. naturalizma. Pokazuju stečena znanja na studijama i nakon toga stečeno umeće da im se udahne samostalan život. Pozadina tih radova je neodređena. Prostor otvoren, prazan, katkad toniran. Bilo da je reč o Aktu, Modelu. Oluji. Pogledu sa Kalemegdana ili Ptici na umoru – svaki taj rad nosio je pečat čvrste forme, karakteristike vajarskog crteža s jakim konturama i odražavao je snagu i veštinu umetnikove crtečke opservacije, intuitivnu, nagonsku potrebu ili odabranu intervenciju da
se na taj način izrazi.
Ali čime god da se bavio Milija Nešić, postavljao je pred sebe jedan cilj: „biti ne samo umetnik nego i čovek“. I po tome se razlikovao, i i dalje se razlikuje, od mnogih na likovnoj, ali i na našoj kulturnoj i javnoj sceni
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
