Kolumna

ISTORIJA KAŽE: Srpske brze pruge i spori vozovi

28. marta 1881. godine u Beču, potpisana je „Železnička konvencija“ o izgradnji pruge Beograd – Niš. Pruga duga 243,5 kilometara izgrađena je uz finansijsku pomoć stranih konzorcijuma do 3. septembra 1884. godine.

Prvi putnički voz na prvoj pruzi u Srbiji, krenuo je iz Beograda i za deset sati je stigao u Niš. Pruga je bila odličnog kvaliteta, a lokomotive i vagoni su bili najmoderniji iz tog doba.

Cene karata su bile previsoke za siromašne Srbe pa putnika nije bilo mnogo.

Prva lokomotiva se zvala “Kralj Srbije”. Kada je kupljena još jedna , “Kralj Srbije” je preimenovan u “Milan”, a druga je nazvana “Natalija”, po tadašnjem kraljevskom paru.

Prvi svečani voz na relaciji Beograd – Niš, krenuo je1884, a vukla ga je lokomotiva “CS No 1” koja je iz Nemačke stigla neposredno pred otvaranje pruge

Džordž Stivenson „otac železnice“, koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu projektovao je i uveo čelične šine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul – Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva „Rokit“ postigla tada neverovatnu i rekordnu brzinu od 56 km na čas.

Poređenja radi, ako danas krenete na putovanje vozom od Niša ka Beogradu putovaćete prosečnom brzinom od takođe neverovatnih, i za ovo vreme zapanjujućih, 40 km na sat.

JDŽ su tridesetih godina prošlog veka imale neobičnu parnu lokomotivu koja je zbog brzine nazvana “Leteći Beograđanin”.Proizvedena je u Berlinu, ali su joj oktobra 1936. naši stručnjaci promenili prvobitni izgled dajući joj aerodinamičnu formu i pripremajući je za velike brzine. Na probnoj vožnji 1937. godine na pruzi Beograd – Zagreb “Leteći Beograđanin” je postigao, za to vreme, fantastičnu brzinu od 146 kilometara na sat. Imali smo u to vreme čime da stanemo na crtu i najbržim vozovima Evrope!

Verovali ili ne, delfini se kreću brzinom oko 60km, ajkule do 100km a rekorder je sabljarka koja juri i do 135km na sat. Noj trči brzinom do 80km, antilopa 90km a rekorder u trčanju na četiri noge je gepard sa brzinom od 110km na sat.

Šta je zajedničko kod svih ovih životinja pa se kreću tako brzo? Zajedničko je da nemaju “brze pruge” i točkove kao naši vozovi…

U isto vreme kad na “brzim prugama” Srbije mi kaskamo, zvanično najbrži voz na svetu sada je još brži. Voz Maglev (Maglev je skraćenica od magnetna levitacija što znači da voz lebdi iznad šina) je dostigao brzinu od 603 kilometra na sat, nadmašivši tako sopstveni rekord koji je iznosio 581 kilometar na sat.

Da nije sve tako crno pobrinuo se naš urođeni optimizam i smisao za humor. – Iz Magleva se, zbog velike brzine, ništa ne vidi dobro jer je sve zamagljeno a kako neko reče, „Iz naših vozova može se, uz puno uživanja, gledati kako drvo kraj pruge raste a lišće žuti, suši se i opada”…

Piše: Mile Stefanović

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pročitaj i :
Close
Back to top button
Close