Inicijativom meštana crkva na Malom Jastrepcu sačuvana od zaborava

Temelji manastira Svetog Jovana Krstitelja datiraju iz 14. veka. Ovo sveto mesto meštanin sela Krajkovac Zlatomir Milojević pamti još iz detinjstva. Crkva je još tada bila oronula.

„Crkva je bila orunula, pala je još onda. I ja kad sam bio dete već je bila pala, urušila se i tako je pamtim iz detinjstva”, kaže Milojević.

Međutim, sve se promenilo početkom dvehiljaditih godina. Milojević i drugi meštani sela odlučili su da crkvu obnove.

Sve se dogodilo kada je jedan čovek iz Kovanluka usnio san. Zbog sna je odlučio da crkvi pokloni jagnje. Zlatomirova žena predložila je da jagnje prodaju, a da novac od prodaje ulože u materijal za obnovu crkve.

Ipak – to je bilo skoro deset godina pred obnovu crkve. Zlatomir se seća da su tada još uvek bile marke, a od para koje je za jagnje dobio, kupio je gvožđe.

Pred obnovu crkve obratili su se i Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Radovi su počeli tek kada je komisija izašla na teren i to odobrila.

„Rekli su da možemo da počnemo sa iskopom i raščišćavanjem, ali, ako naiđemo na nekakav trag prilikom iskopavanja, da obavezno obavestimo Zavod”, priča Milojević.

Da bi počeli sa obnovom crkve, prvo su morali mašinama da srede put, a na to im je otišlo malo više od mesec dana.

„S obzirom na to da nam je predložio prethodni sveštenik, od stare crkve smo ostavili oltar. Kamen smo sklonili i ozidali smo zid ispred ulaza sa zapadne strane”, seća se Milojević.

Akcija obnavljanja crkve bila je na dobrovoljnoj bazi. Ljudi su pomagali novčano i fizičkim radom. Obnavljanje crkve nije bio jednostavan zadatak, a ni put nije mnogo pomogao.

„Mi smo materijal nekada moralo da pretovarimo po dva puta da bi mogla po dva traktora da izvuku pesam, ciglu, crep. Put je bio mnogo lošiji nego što je sada”, kaže Milojević.

U dogovoru sa prethodnim sveštenikom, napravljen je plan radova. Od početka je bilo intenuzivno i trajalo je između tri i četiri godine. Milojević se bavi građevinarstvom, pa je te poslove radio i na obnovi crkve.

„Ja sam vodio posao. Tada sam bio u radnom odnosu i svaki slobodan dan sam koristio tamo kad je trebalo i da usmerim ljude šta da rade”, ističe Milojević.

Obnovljena crkva značajna je i meštanima sela, ali i meštanima susednih sela i šire. O značaju obnovljene crkve svedoči i sadašnji sveštenik, protojerej Siniša Piljanović.

„2001. godine su se vernici, najpre žitelji sela, odnosno zaseoka Sibovac sela Krajkovac i cele parohije uključili zajedno sa sveštenikom Slobodanom Stankovićem, blaženopočivšim, i onda su obnovili napravili ovu crkvicu, svetinju, da možemo nesmetamo da održavamo bogosluženje i da nastavimo taj niz duhovnih i bogoslužbenih aktivnosti, evo skoro već 900 godina”, ističe Piljanović.

On navodi i da su ljudi uvek dolazili i molili se Bogu i Svetom Jovanu. Kako kaže, danas sve više ljudi dolazi u crkvu i to ne samo u danima kada se služi liturgija.

„Postala je praksa, odnosno potreba za molitvom i u druge dane kada to vreme i uslovi dozvoljavaju”, objašnjava Piljanović.

Liturgija se u crkvi danas služi dva puta godišnje – 7. jula, kada se slavi rođenje Svetog Jovana Krstitelja i 11. septembra, kada se slavi usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Kada se liturgija završi, meštani sela zajedno provode vreme.

„Ljudi su uvek dolazili ovde, Bogu se molili, Svetom Jovanu. Nikada nisu prekidali taj manastirski sabor koji se održava ovde svake godine 7. jula”, kaže protojerej Piljanović.

Ovo sveto mesto poznato je i po izvoru sa vodom za koju se veruje da leči očne bolesti. Osim toga, postoje brojna svedočanstva o ženama koje nisu mogle da imaju decu, a kojima su molitve uslišene.

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Merošina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projketu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.