Povodom iznenadne smrti prof. dr Milorada Stojilkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Nišu, mog dragog kolege, i prijatelja, upućujem iskreno saučešće porodici.
Našeg dragog kolegu Mišu, krasila je dobrota, ljudskost, i, iznad svega poštenje-skromnost.
O stručnom i pedagoškom radu, neću govoriti.
O tome su svoju ocenu dale brojne generacije studenata kojima je kolega Miša, bio, asistent i profesor.
Priznat-poznat u struci, uvažavan i poštovan od strane naučno-stručne javnosti.
Kao čovek i kolega: imao je strpljenje da svakoga sasluša, razume i pomogne.
U ophođenju s ljudima: svakog bi slušao, malo je pričao.
Znao je da prepozna dobro od lošeg. Poštenje od nepoštenja-iskreno od neiskrenog.
Umeo je da pohvali, nikada-nikoga da kritikuje.
Nije sudio drugima.
Njegova metrika vrednovanja svega i svakog, bila je čovek iznad svega.
Tu osobinu, usuđujem se reći, da je poneo iz kuće. Dograđivao i izgrađivao kroz život.
Sve je kod našeg Miša bilo “izbilansurano” I izbalansirano, s osloncem na standarde čovečnosti-poštenja.
Svaki “bilans” bio je uravnotežen – obavijen ruhom etičnosti i estetike.
Ništa nije smelo da se nađe “vanbilansa – ili, knjiži ne daj Bože, na konto “sporna” potraživanja.
Kada sam kolegu Miša, upoznao, pre 32 godine, prepoznao sam u njemu, mnogo sličnosti, s mojim osobenostima-osobenošću.
Na prvi pogled, kolega Miša, bio je neobičan, a sasvim običan čovek.
Tadašnja i kasnija preozbiljnost, mog kolege Miša, kao čoveka i univerzitetskog profesora, skrivala je, tanane niti njegove duše, senzibilnosti (preosetljivosti) – čoveka koji ima široko srce u kojem ima mesta, i, za druge ljude, njihove uspehe i različitosti.
U skrivenim nišama duše, čuvao je tanane niti ljudske dobrote koju je, umeo-znao da podari-podeli s onima, za koje smatra, da su mu prijatelji.
Njegovim biće tekla je hrišćanska krv, a, duša pevala južnjačkim melosom, i, sarajevskim merakom, na kojem je stasavao, kao srednjoškolac.
Po poreklu Srbin, topla južnjačka duša, u kafani meraklija-“Sarajlija”…
U akademskim krugovima: čovek od poštovanja, u ophođenju sa studentima-znalac, profesor s jasnim i glasnim stavovima.
Rečju, univerzitetski profesor, profila, kako ga pojmovno i problemski definiše ‘Vujaklija”
Na kraju, ali, ne i manje važno.
Dragi Mišo, onog trenutka (2.02.2022), kada si se iz carstva prolaznosti preselio u carstvo večnosti, tvoja supruga, (koju nisam upoznao), saopšti mi telefonom tužnu vest: g. Ćuzoviću, umro je moj-naš Miša!
S’ suzama u očima, tužan, i u neverici primio sam ovu vest.
Hvala ti dragi Mišo, što si moj broj telefona ostavio tvojoj porodici, i, što si se pre preselja u carstvo večnosti, setio, da tvojim potomcima i supruzi saopštiš, da sam ti, i, ja prijatelj…, pa neka imaju broj, za svaki slučaj.
Dragi Mišo, ja u telefonu čuvam tvoj poslednji tonski i fotozapis našeg razgovora.
Zajedno smo se radovali našim unukicama.
Ti tvojoj Sofiji, ja mojoj Nori i Lei.
Razmenili smo i njihove fotografije.
Neka one nastave prijateljstvo, a, ja i ti dragi Mišo, moramo se, sada, rastati:
Neka ti je večna slava!
Počivaj u miru i večno hvala na svemu!
Prof. dr Sreten Ćuzović Otilo
Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu
“Večiti učenik škole života”
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Svaka čast za tekst. Svaka reč na svom mestu. Neka mu je vecna slava.
Jedan od najboljih profesora. Uživao sam na njegovim predavanjima.
Počivajte u miru.
Saučešće porodici.