Hronika

IN MEMORIAM: Preminuo protojerej Milan Nikolić

Protorejer Milan Nikolić preminuo je noćas u 68 godini života. Otac Milan je 1. aprila smešten na Internoj klinici za plućne bolesti u Nišu. Imao je jaku upalu pluća. Lekari su se borili za njegov život, a stanovnici Brzog Broda su se svakog dana molili. Na žalost u toj borbi se nije uspelo.

Na facebook strani Crkve Sveta tri jerarha Brzi Brod saopšteno je danas da je otac Milan preminuo, a stanovnici ovog naselja počeli su da se opraštaju od njega i zahvaljuju za sve što je za njih i za njihovo naselje učinio. Čak predlažu da bude sahranjen u crkvenom dvorištu, jer kako kažu da nije bilo njega ne bi bilo ni crkve, ni nove škole, a i naselje ne bi izgledalo kako izgleda danas.

Biće upamćen po tome da su vrata njegovog doma bila otvorena za sve.

On je sa svojom porodicom, gospođom Dobrilom i decom Danijelom i Daliborom, dvadeset četiri sata dnevno služio svojim parohijanima. Svako ko je imao potrebu da bude saslušan, da mu bude pružena ruka, mogao je da se obrati ocu Milanu, da uđe u njegov dom i da dobije sve što mu je potrebno, od duhovne do materijalne podrške, razgovora, saveta, ispovesti i molitve. Svu pažnju naroda koji mu je dolazio on je preusmeravao ka Bogu. Svakodnevno je, netipično za parohijskog sveštenika, čitao veliki broj molitvoslovlja za zdravlje ljudima koji su mu dolazili s mnogih strana, nikada ne prihvatajući zasluge ni pohvale za to, čak ni posle živih duhovnih posvedočenja kojima je Gospod na te molitve odgovarao.

Protojerej Milan Nikolić (1952–2020) bio je jedan od najobrazovanijih sveštenika u gradu Nišu. Nakon svršene bogoslovije, želeći da studira i da izađe u susret izazovima društvenih nauka, kao i drugim izazovima vezanim za socijalno i pedagoško služenje, upisao je i uspešno završio studije sociologije. Počeo je da postiže rezultate na planu društvenih istraživanja, ali je u jednom životnom trenutku shvatio da želi celokupan svoj život i rad da posveti svojoj crkvi.

Nakon rukopoloženja 1996. godine i postavljanja na mesto paroha u Leskovcu, imao je blagoslov i poverenje Njagove svetosti Patrijarha Irineja, tada Episkopa niškog, da intelektualnim radom doprinese aktivnostima crkve. U vreme kada još nije bila uvedena verska nastava u školama. građani Leskovca mogli su da steknu najverodostojnije hrišćansko obrazovanje, jer se otac Milan, podržavajući i organizujući u tome i druge sveštenike, redovno obraćao vernima preko lokalnih medija. U načinu na koji je on, onda kao leskovački paroh, povezivao gradske medije, gradske institucije i crkvu, pokazali su se najbolji plodovi njegovog obrazovanja, kao i odgovarajućeg umeća komunikacije koju i kasnije primenjivao u svojoj službi. Leskovac je i danas poznat po živoj katihetskoj i misionarskoj aktivnosti svojih sveštenika, na temeljima koje je u značajnoj meri pre više od dve decenije pokrenuo u tom gradu otac Milan Nikolić.

Dolaskom na mesto paroha u Niškoj Banji 1999. godine otpočeo je drugi period u njegovom životu, ujedno i jedna drugačija vrsta obrazovanja, duhovnog obrazovanja, stečenog kroz iskustvo pastira koji se na svestran način posvećuje svojoj službi. Učio je u tome od najboljih duhovnika, pre svih od znamenitog igumana Ilije, koji je u to vreme služio u okolini Niša, a nakon svog odlaska iz ovih krajeva svoju brojnu duhovnu decu usmeravao da se obrate njemu. Otac Milan je svojim trudom privukao pažnju mnogih, od učenih studenata teologije do prostih bogotražitelja i namernika iz naroda. Ova pažnja i ljubav kojom su mu ljudi uzvraćali ostala je primetna i nakon njegovog umirovljenja, sve do poslednjeg dana njegovog života, imajući u vidu način na koji su mu se obraćali i interesovali se za njega.

Nije se njegova pastirska služba samo na tome zadržala. Još je kao paroh u Niškoj Banji preduzeo veliki trud na obnovi jedne od crkava u svojoj parohiji, Hrama Svetih arhangela u Prvoj Кutini.

Obilazeći Brzi Brod, još jedno od mnogoljudnih naselja njegove parohije na periferiji Niša, koje nije imalo svoju crkvu, uverio se u mnoge nevolje s kojima su se stanovnici ovog mesta suočavali, od socijalnih do duhovnih. Otac Milan je svojim snagama, bez ikakve podrške opštinskih i gradskih vlasti, samo na osnovu dobovoljnih priloga istaknutih pojedinaca i vernog naroda, podigao u ovom naselju velelepni Hram Sveta tri jerarha u srednjovekovnom graditeljskom stilu, mukotrpno se trudeći narednih godina na svemu što je bilo potrebno da bi se taj objekat legalizovao. Nakon uvođenja redovnih bogosluženja u ovoj izuzetno značajnoj zadužbini jula 2011. godine, Njagova svetost Patrijarh Irinej postavio je oca Milana na mesto starešine i prvog paroha brzobrodskog.

 

Otac Milan je sa još većim intenzitetom razvio svoj pastirski rad i služenje, organizujući čitavo ovo niško naselje oko crkve, okupljajući narod svih uzrasta i pokrećući važne građanske inicijative.

Na starom crkvištu u blizini lokaliteta Medijana podigao je krst i posle više od pola veka obnovio litiju na praznik Svetog proroka Jeremije, vezujući za život crkve lokalne poljoprivrednike, koji su ovom svetitelju i ranije ukazivali čast narodnim svetkovinama.

Bio je jedan od retkih niških sveštenik koji je svesrdno podržavao rad Centra za crkvene studije, udruženja naučnih istraživača iz Niša koji izučavaju pravoslavnu tradiciju, dajući svoje priloge i prisustvujući na svim značajnijim manifestacijama ove ustanove. To pokazuje da otac Milan ni u starijim godinama nije zaboravio svoju mladalačku posvećenost nauci i svetootačkoj literaturi, o čemu svedoči i njegovo poslednje predavanje koje je, u prisustvu velikog broja svojih poštovalaca, održao u Svetosavskom domu Saborne crkve u Nišu, marta 2017. Njagovo preosveštenstvo Episkop niški g. Arsenije osvetio je Hram Sveta tri jerarha u Brzom Brodu jula 2018. godine, kada je protojerej Milan Nikolić dobio i najviše svešteničko zvanje protojereja-stavrofora, sa pravom nošenja naprsnog krsta.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

8 Komentara

  1. Divan čovek i sveštenik.Bila je čast poznavati Vas òče Milane …počivajte u miru i neka vam Bog podari naselje tamo gde odbeže svaka muka i gde svi pravednici počivaju.

    1. Samo da kažem da se ne kaže „Počivaj u miru“ ili „Neka ti je laka zemlja“ nego „Bog da mu dušu prosti“.
      To bi vam i otac Milan rekao. Predivan čovek, uvek i svima bio dostupan za sve probleme. Velika šteta i gubitak za mnoge hrišćane. Meni kao da je deo duše otišao sa njim.

    2. Христос воскресе, оче Милане. Моли Бога за нас!
      Отиде праведник у наручје Божије и од тамо се и даље брине за свој народ. Царство му небеско.

  2. Бог душу да ти прости,оче Милане,и вечни мир пода души твојој и настани је тамо где сија светлост лица Господњег…Амин.
    Хвала ти на свему.

  3. Bog da ti dušu prosti Oče Milane,otišao si prerano i ostavio nas same . Ko će sad da nas savetuje tebi i sasluša kad nam je teško. Pamticemo ti dugo počivaju u miru.

  4. ПРЕПОШТОВАНИ ОЧЕ МИЛАНЕ
    Одлазите на вечни починак у ово апокалиптично време. Селите се на неко сеновито и тихо место.Молили сте се за нас и када нисмо тражили,а сада,молимо се ми сада за вас,да седнете са десне стране Господа међу изабране,јер сте читавог свог живота радили припремајући се својим несебичним борбама и подвизима за то.Господ мери сва наша дела,али ми сведочимо за вас.
    Пре много година дошли сте на једну од најцрњих тачака наше напаћене Србије да се борите са нечастивим силама.Показали сте својим примером и великим подвизима не само молитвом него и делима, изградњом цркава ,залагањем за отварањем школе и непрекидним теолошком просвећивању, лепоту православља. Омилили сте народу духовност и заслужили поштовање у ове две деценије.
    Промислом, божјих чеда,послата сам под окриље ваших молитава у пресудно време мога живота. Прихватили сте ме благо и знам да сте се молили за мене све ове године бринући за очување исправног духовног живота свих нас.
    Молим се и ја сада за вашу душу .Оно што ме теши у овој тузи, коју делим са небројено оних који су били заштићени и спашени вашим молитвеним трудом ,јесте сазнање да је душа вечна . Молим се да је Господ прихвати у вечном рају.
    Захвална сам Господу што сте утицали на животни пут и стварање духовног мира свих нас којима сте били пример и учитељ у Господу Нашем Исусу Христу! Амин!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close