Ilija Francisković Fonlamov je mladi Nišlija koji je u javnosti poznat kao “čudo od deteta”, a ovaj laskavi epitet je zaslužio slikanjem i pisanjem. Uz sve to, student je medicine, a njegova je želja da postane dobar lekar i da pomaže ljudima.
Ilija je prvi laureat međunarodne nagrade za poeziju – “Vjenac, venac, venec” za zbirku pesama “Erinerung” ili “Sećanje”, nakon koje su mnogi počeli da ga porede sa Brankom Miljkovićem.
Slikarstvom se bavi od najranijih godina. Kao srednjoškolac naslikao je sliku povodom sedam decenija holokausta u Nišu, sa sedamnaest zvaničnu sliku u čast 1700 godina Milanskog edikta. Pre tri godine poznata aukcijska kuća iz Minhena je, analizirajući njegov rad, Iliju uporedila sa Matijašom Grinevaldom, nemačkim renesansnim slikarem iz 16. veka.
Niška javnost se sa njegovim slikarskim radom upoznala na izložbi “Milenium” održanoj u Oficirskom domu prošle godine.
Ilija se trenutno nalazi u Kini gde je uspešno započeo rad u novoj oblasti nadajući se novom uspehu.
“Nedavno sam se preselio iz Srbije u Kinu. Desilo se to, gotovo, preko noći, tačnije jula, i nisam želeo da odbijem ponudu. U pitanju je korporacija tekstila za koju ću da dizajniram svoj brend odeće baziran na mojim ilustracijama, slikama i zamislima generalno, a biću i kodizajner za ostale kada to bude potrebno”, kaže Ilija.
“Vreme koristim za rad, ali i za privikavanje na radno okruženje, ljude i sredinu koja je za mene potpuno nova i apsolutno drugačija. Ono što ću da odradim biće predstavljeno na proleće i tada ulazi u prodaju. Neverovatno sam zadovoljan i zaradom i ljudima, i mestom, baš svim. Osim toga, u jednoj osnovnoj školi, na engleskom, predajem crtanje. Iznenadio me je i izgled škole koja je kao iz bajke”, kaže Ilija.
Zbog boravka u Kini, Ilija nije zapostavio, pored slikarstva i pisanja, i ljubav prema medicini.
“Na fakultetu sam uzeo godinu dana pauze, ali ako cela ova priča dobije lep epilog, mislim da se neću vraćati kući. Imam i radnu vizu, sve urađeno preko ambasade, a moja je želja i voleo bih da ovde nastavim sa fakultetom. Jedini problem je jezik, jer vam poznavanje engleskog jezika u Kini ne pomaže mnogo, tačnije ni najmanje, jer ga jako slabo govore”.
To, u Ilijinom slučaju nikako neće biti prepreka da ostvari svoje ciljeve, a do sada je to više puta u životu i dokazao.
Poseban utisak na njega je ostavio grad u kome se trenutno nalazi.
“Grad ima milion i po stanovnika i blizu je Tihog okeana, ali je u najbogatijoj provinciji, i od komunizma nema ni početnog slova. Prosperitet se može videti na svakom koraku, ali grad nije prezagušen i prenaseljen kao što kineski gradovi jesu, poput, recimo Šangaja i Hangdžoua, glavni grad provincije. To su gradovi kakve do sada nisam video, to su velike metropole, to je nešto teško za opisati, a opet vas, baš iz tog razoga, ti gradovi na poseban način i privlače i inspirišu”, objašnjava Ilija.
Mada je u Kini tek nekoliko meseci, Ilija je zadovoljan kako gradom u kome se nalazi, poslom koji radi, tako i načinom na koji je u ovoj zemlji sve organizovano.
“Ne bih da prenaglim, ali mislim da je ovo početak ostvarenja sna, ili bih bar voleo da je tako”, dodaje ovaj mladi talentovani Nišlija. Smatra da je sada dobio šansu koju svakako mora da iskoristi verujući u sebe i sve ono što radi.
“Nadam se da će moj rad i ovde naići na odjek, gotovo da sam siguran u to jer ljudi sa kojima radim znaju da prepoznaju prave vrednosti. Pokušaću da uložim celog sebe u svoj rad i promociju van Srbije, koliko god mogu. Voleo bih da iskoristim sve ono što radim koliko je moguće i realno, i da to ima jedan zadovoljavaljući kvalitet, a kod kuće za to nije bilo novca”, dodaje Ilija.
Dodaje da je sve što je do sada radio, radio iz ljubavi. Ljubav je za njega početak svega. Tako je uspeo da spoji i za mnoge nespojive stvari, slikanje, pisanje i medicinu. Tajna je, kaže ovaj mladić, u ljubavi koja vam je potrebna i za slikanje i za pisanje, pa i za medicinu. Kada se ljubavi pridodaju i snovi, tada mnoge stvari postaju i jasnije i povezanije.
“Mladi ljudi moraju da imaju snove, ali i da veruju u njih, da ih se čvrsto drže i nikada ih ne izdaju. Ako ne veruju u svoje snove oni se nikada neće ostvariti”, poručuje Ilija svojim vršnjacima.
On je čvrsto verovao u svoje snove od trenutka kada je počeo da ih živi. I oni se ostvaruju, najpre ovde, a sada i na drugom kraju planete, jer, kako ovaj mladić kaže, za snove nije važno gde stojite, već u kom pravcu gledate.
Ilija je i do sada imao više ponuda da ode iz Srbije, a na to je najviše uticalo slikarstvo. Dobio je ponudu da po završetku srednje škole, bio je učenik Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, školovanje nastavi na Bečkoj akademiji u Austriji. Iz Francuske mu je stigla ponuda za studije na Sorboni, tačnije Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu. U to vreme Ilija nije pristao na odlazak iz Niša, ali je puteve gospodnje teško predvideti, pa je , posle godinu dve ovaj mladi i talentovani Nišlija odlučio da krene put Kine. I, kaže, nije se pokajao.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
