Iako ne vidi, Stefan može sve – radi kao pravnik, igra golbal…

Stefanu su, zbog tumora oba oka amputirana kada je imao samo dve godine, tako da nije upamtio šta znači videti, ali mu to nije bila prepreka da završi Pravni fakultet i to sa prosekom 9,76.

Prethodno je sa svim peticama završio gimnaziju “Svetozar Marković” u Nišu, putujući svakodnevno od rodnog sela Šarlinca do škole 40 kilometara. Kao diplomirani pravnik dobio je pre pet godina posao u Kancelariji za mlade u Nišu, a uz posao završava doktorske studije. Ovaj izuzetan mladić govori nekoliko stranih jezika, aktivan je i u sportu, posebno u golbalu. O njegovom umeću pesmu je napisao Aleksa Ćosin.

“Čovek se oseća korisno kada uradi nešto što je lepo i što daje rezultate. To vas onda gura napred i daje vam snagu da budete uspešniji i bolji, da ono što pogrešite ove godine, ispravite naredne”, rekao je naš sagovornik.

On objašnjava da nema predstavu šta znači videti tako da je svoj život uvek parcipirao na osnovu zvukova i na osnovu spoznaja koje je mogao da dobije posredstvom drugih čula.

“Meni je slušanje prirodna stvar. Ja slušam eho, slušam kada se krećem u saobraćaju, slušam ljude koji prelaze ulicu. Sve sam navikao da čujem. Kada prolazim pored pekare vrlo često na osnovu mirisa znam gde sam. Imam kompjuter koji ima instaliran govorni program i taj kompjuter zapravo meni menja svaku vrstu papira i to je meni mnogo olakšavajuća okolnosti. Sada se sve mnogo radi putem mejla, tako da mi nije problem da radim. “, objašnjava Stefan.

Na pitanje kako je uspeo da da postigne tako dobre rezultate u školi, na fakultetu i na poslu, i da se već godinama uporedo bavi najrazličitijim aktivnostima, Stefan kaže da je po njegovom mišljenju ključno to što je imao “dobru bazu i dobar temelj” u porodici u kojoj je odrastao.

“Kada usvojite neke vrednosti u detinjstvu, nekako vas one obeležavaju ceo život. Mislim da sam imao sreću što sam vaspitavan na jedan način koji je van svih primera koji se sada mogu da pronađu na sajtovima i u udžbenicima. Moji roditelji su me vaspitavali onako kako su oni mislili da treba. Mislim da je tu u ključ današnjih problema koje mi imamo kao društvo i to treba ispraviti” priča Stevanović.

Prema njegovim rečima, kada na pravi način usmerimo decu, čak i roditelje, onda dobijamo rezultat koji je dobar i pozitivan i o kome treba da se čuje.

“Na žalost, danas slušamo mnoge loše priče iz svih životnih sfera. Retko kad je senzacionalno nešto što je dobro. To izazove reakcije kao: “To je super”, ali senzaciju izazivaju loše priče i to je nešto što je toksično i što bi trebalo da menjamo. Potrebno je da istaknemo ono što je lepo, neke vredne ljude koji postižu dobre rezultate, ne samo ljude koji prave probleme. Oni ne zaslužuju prostor u medijima i na društvenim mrežama, a čini mi se da ga imaju sve više”, kategoričan je Stevanović.

Stefan je srećan sa onim što radi, smatra da je izabrao dobru profesiju i veruje da može da postigne još mnogo više.

“Verujem u sebe. Smatram da ovo nije moj maksimum i zato sam upisao doktorske studije. Nadam se da će mi se to isplatiti i da ću sutradan raditi posao sa zvanjem koje ću steći. Dok planiram i dok imam ciljeve, kakvi god oni bili, mislim da je to dobro zato što me to podstiče. Plaši me pomisao da, recimo, 40 godina radim isti posao. Mislim da čovek treba da napreduje i da uči, koliko god godina da ima”, istakao je Stefan.

Istakao je da mu mnogo znači kada se u gradu prilikom rekonstrukcije ili izgradnje postavi nova taktilna staza ili novi zvučni semafor, jer to njemu i drugim slepim i slabovitim ljudima život čini lakšim, jer znači da će se sutra mnogo lakše kretati gradom.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.