Miris roštilja se širi na sve strane, mota se šećerna vuna, sada prilično inovirana različitim ukusima, limunom, malinom, vanilom, prodaje se i alva, a licideska srca su se vratila u modu, pa već nekoliko godina „obaraju“ s nogu zaljubljene parove koji svrate na sabor u porti Pantelejmonske crkve, jedan od najvećih u Srbiji. Sve to protiče u ritmu najnovijeg hita Ane Bekute, a tu i tamo je preseče Zdravko Čolić sa prilično jasnom porukom „ti nikada nećeš biti kao moja mati“. Tako je od ranih jutranjih sati. Ma i koji dan pre nego i zvanično počne Pantelejski vašar koji se zvanično slavi 9. avgusta.
Dvorište Pantelejmomske crkve je puno. Ringišpili za male i velike, poligoni za vožnju automobila, vrteške, čekići i šta ti sve još ne padne na pamet. Cene kažu oni koji od vašara žive, iste kao i prošle godine. I one tamo, pa i one pre one. Jedan žiton za vožnju automobila 100 dinara. Na vašaru je sve, uglavnom, 100 dinara. Toliko košta i vožnja ringišpilom. Ostale su cene za zabavni deo vašara uglavnom do 200 dinara.
Oko ringipila deca sa bakama i dekama, mama i tatama. Gotovo da je sve isto. Prodavci već godinama dolaze na Pantelejski vašar, a tako je i sa gostima. Neki su samo koju godinu stariji.
„Ovde smo svake godine sa decom. Dolazim sa suprugom da se deca malo provozaju, izigraju, kupe neku igračku. Biramo vreme kada nema puno gužve, da se na miru prošetamo. Onda odemo i do crkve, zapalimo sveće, odmorimo u hladu nekog drvata. Veliki je ovo praznik za Niš, a mi smo Nišlije, a puno toga je lepog i iz naše istoriji vezano za ovu crkvu i ovaj deo grada, pa volimo i to da čujemo“, kaže Boban iz Niša i dodaje da je na ovom vašaru od malih nogu. Još kao dečak je voleo da dođe na Pentelejmon. Sada tu naviku prenosi i svojoj deci.
A neki od gostiju su prisigli i iz drugih gradova. Deka je unike na Pnatejksi vašar doveo iz Prokuplja. Da se i on podesti svoje mladosti, ali i da unuci osete vašarski duh koji teško da može sa nečim da se uporedi.
„Nekada je bilo drugačije. Nije bilo ovoliko savremnih skalamerija za decu. Nekolio ringišpila, posle se pojavila i balerina, pa sobe sa ogledalom. To pamtim. A ostalo je sve kao i nekada. Dodupe, ne vidoh nigde mekike i krofne, a vašar bez mekika i miris usijanog zejtina i nije vašar“, priča ovaj Prokupčanin dok čvrsto drži unuka za ruku.
Prodavci su svoje tezge smestili duž ograde Pantelejmonske crkve. I oni su odasvud. Idu, kažu, od vašara do vašara, ali Pantelejmon se ne preskače.
„Dvet godina već prodajeno ovde grnčariju, a iz Vranja smo. Cene ne menjamo već godinama. Nema se. Narod osiromašio, ali se bogami dobro i proda jer puni ljudi prođe ovde“, priča predstavnik firme za grnčariju iz Vranja.
I tezge odišu vašarskim duhom. Poređane su bez pravila,ili po vašarskom pravilu, pa uz tezgu sa vešom stoji tezga sa slatkišima, onda red garderobe, pa red seckalica za krastavce i ostalo povrće. Reklame su uvek zaniljive, ali su ove godine prodavci bili malo manje maštoviti, bar u prepodnevnim satima. Situacija se popravi, možda do večeri.
„U prepodnevnim satima su ovde, uglavnom, roditelji sa decom, a u večernjim satima dolaze mladi da se provedu. Poslednjih godina je sve više mladih što neke i iznenađuje, ali je tako“, kaže prodavac magneta iz Niša.
Na tezgama poredjanim duž ograde Pantelejmonske crkve sta vam duša ište i to po pristipačnoj ceni. Ali ako tražite držalje za sekiru, teko ćete ga nači.
„Nema više starih zanata. Sve se to modernizovalo. Sve je novo i drugačije. Domačice više i ne kupuju daske od drveta i drvene varjače. Sada je sve to od plastike.Ali i mi se nekako držimo“, kaže majstor za drvo koji je došao iz Leskovca.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
