# IstaknuteDruštvo
Milenković Kerković: Hitno povlačenje Nacrta Zakona o dobrobiti životinja jer omogućava još veću korupciju
Nacrt Zakona o dobrobiti životinja ne rešava postojeće probleme, olakšava ubijanje i nehuman odnos prema životinjama i širi postojeće polje korupcije smatra odbornica u Skupštini grada Tamara Milenković Kerković.
Saopštenje odbornice u Skupštini grada prof. dr Tamare Milenković Kerković o Nacrtu zakona o dobrobiti životinja prenosimo u celosti:
„Manir je svake nedemokratske vlasti da u letnjim mesecima, daleko od očiju javnosti i izvan prave javne rasprave, pokuša da progura koruptivni, i za javni interes poguban zakonski akt. To je slučaj i anticivilizacijskim, nehumanim i potencijalno koruptivnim Nacrtom zakona o dobrobiti životinja koji je izradilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Umesto da rešenjima novog Zakona poprave postojeće stanje, pre svega oštrim i efikasnim prekršajnim i krivičnim sankcijama za napuštanje i zlostavljanje životinja, umesto da uvede obaveznu registraciju i identifikaciju pasa putem mikročipovanja, da afirmiše odgovorno vlasništvo i sterilizaciju kućnih ljubimaca, da uvede rigoroznu kontrolu rada i uslova u odgajivačnicama, da zabrani držanje pasa na lancu i propiše oštre uslove za on line prodaju kućnih ljubimaca, da natera lokalne samouprave da, umesto da milionima naših para plaćaju anagažovanja partijski povezanih firmi, poput pogubne „Avenije MB“, oforme svoje službe zoohigijene i urede prihvatilišta, rešenja iz Nacrta usmerena su na „dobrobit“ poznatih aktera koji profitiraju na patnji napuštenih i zlostavljanih životinja.
Kao profesor Univerziteta u Nišu, odbornik u Skupštini Grada Niša ali i i kao međunarodno priznat kinolog i ljubitelj životinja koji je do sada sa ulica spasio, udomio i pomogao da dom nađe više desetina odbačenih i zlostavljanih životinja, pozivam ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Dragana Glamočića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, da zbog svih ozbiljnih primedaba, ovaj akt HITNO povuče iz procedure i oformi transparentnu i kompetentnu Radnu grupu za izradu novog Nacrta Zakona o dobrobiti životinja.
Pomenuti Nacrt, nepoznatih kreatora, očito je rađen u korist privatnih aktera koji decenijama profitiraju na patnji napuštenih i zlostavljanih životinja, pre svega onih koji su hiperprodukciju pasa omogućili – Kinološkog saveza Srbije (KSS) i Lovačkog saveza Srbije (LSS), sa kojima su, kako je poznato, tokom izrade nacrta i vršene konsultacije, a bez uključivanja ijednog profesora Pravnog ili Veterinarskog fakulteta, pa ni onih koji se bave pravima životinja.
Ratio legis je da pod maskom“dobrobiti“ životinja novi Zakon omogući „konačno rešenje“ ogromnog broja napuštenih životinja, do koga je došlo zbog neprimene pozitivnog prava, nerada i korupcije u institucijama, a tako što će se ponovo, nakon 2009.god. omogućiti ubijanje životinja, na osnovu diskrecionog prava ministra i mera tzv.“depopulacije“ koje može da propiše, da se ukinu troškovi smeštaja, lečenja i brige o napuštenim životinjama, koje nalaže važeći Zakon , ali i da profiterima na životinjskoj patnji, omogući još veće profite i još širu zonu korupcije.
Iako je Nacrt zakona najavljivan kao „usklađivanje sa pravilima EU“ njegova rešenja su na mnogo mesta suprotna i pravilima EU i svih civilizovanih zemalja, a tretiranje napuštenih i oglednih životinja kao komunalnog otpada, suprotno je kako rezultatima savremene nauke koja je dokazala da životinje imaju emocije, tako i temeljnim međunarodnim pravnim aktima, poput Lisabonskog ugovora koji životinje tretira kao svesna i osećajna bića.
Ne samo da Nacrt ne propisuje obavezu vlasnika da životinju trajno obeleži mikročipom, kao što u čl.7.t.38 briše i postojeću obavezu da se u javnim prihvatilištima napuštenim i izgubljenim životinjama pruža veterinarska pomoć i briga, već u svojim početnim članovima Nacrt definiše „ubijanje“ životinja, i to bez kontrole i bez saglasnosti veterinara, koristi u čl. 7. t.39. nonsens o tzv. „prinudnom ubijanju“, koje može da izvrši svako uz opravdanje da je životinja „obolela ili da pati“ , dok se čl.18 Nacrta proširuju osnovi kada je dozvoljeno usmrtiti životinju.
I regulativa o tzv. oglednim životinjama ne uključuje da tzv “snabdevači oglednim životinjama“ moraju da budu registrovani kod nadležnih organa, što omogućava da se napuštene životinje koriste kao eksperimentalne životinje, što je imperativnim propisima EU zabranjeno.
Čl. 10. Nacrta ne propisuje prekršajne sankcije za zlostavljanje životinja, dok za napuštanje životinja Nacrt predviđa novčanu kaznu od 10.000 din, koja se smanjuje na 5.000 din ako se plati u roku od 8 dana. U uporednom pravu se, primera radi, napuštanje životinje kažnjava sa godinu dana zatvora, dok je u Grčkoj to krivično delo sankcionisano zatvorskom kaznom od 10 godina ili novčanom kaznom od 50.000 evra.
Ova i brojna druga rešenja suprotna su direktivama i smernicama EU koja je za usaglašavanje srpskih propisa dala 1,3 miliona evra, pa je pitanje i za šta su ova sredstva utrošena.
Zbog čega je u Srbiji problem napuštenih pasa godinama nerešiv?
Problem napuštenih pasa je duboko koruptivno pitanje.
I pored adekvatnog postojećeg zakonskog okvira koji favorizuje sterilizaciju pasa, tzv. TNR programa koji se u svim zemljama pokazao efikasnim za nestanak pasa sa ulica, iako pozitivni Zakon o dobrobiti životinja omogućava lokalnim samoupravama rad na odgovornom vlasništvu, i pored milionskih iznosa koje Srbija dobija od EU, kao i pored miliona koje privatni donatori iz zemlje i inostranstva uplaćuju za spašavanje, brigu i lečenje životinja, problem se ne rešava godinama, a broj napuštenih pasa u Srbiji je zbog neprimene postojećeg zakona postao zastrašujući, po nekim procenama kreće se oko 300.000.
Osnovni razlog ovolikog broja napuštenih životinja je što one, a posebno psi, omogućavaju velike profite mnogim akterima, i privatnim i javnim. Najveći generator napuštenih pasa je hiperprodukcija rasnih pasa, za koju su odgovorni Kinološki savez Srbije, koji već duže od tri decenije milionske prihode stiče na favorizovanoj hiperprodukciji pasa (60.000 izdatih rodovnika za rasne pse godišnje), neodgovorni i nekontrolisani odgajivači (u Srbiji, prema podacima KSS ima 4000 odgajivačnica, koje većinski nisu registrovane u Upravi za veterinu), Lovački savez Srbije – najveći broj napuštenih pasa čine lovački psi i mešanci lovačkih pasa, dok na napuštenim psima profitiraju i privatne kompanije, najčešće bliske vlasti, koje se prema Zakonu o komunalnim delatnostima bave zoohigijenom, lokalne samouprave, koje ne organizuju prihvatilišta i koruptivno koriste javna sredstva, ali, paradoksalno i neka od društava za zaštitu životinja koja nekontrolisano profitiraju na donacijama i na trgovini napuštenim psima.
Srbiji je potreban novi Zakon o dobrobiti životinja koji će smanjiti profiterstvo na životinjskoj patnji i sankcionisati napuštanje i zlostavljanje životinja”.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
