Godišnjica smrti „princa poezije“ Branka Miljkovića

Imao je samo 27 godina.

Određeni krug Brankovih savremenika i tada je odbacivao mogućnost da je pesnik sam sebi oduzeo život.

Da li ga je „ubila prejaka reč“ ili je nešto drugo uticalo na njegovu preranu smrt, to danas niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.

„Princ poezije“, Branko Miljković, rođen je 29. januara 1934. godine u Nišu, detinsjtvo proveo u Gadžinom Hanu, a prve pesme je počeo da mu objavljuje Oskar Davičo 1955. tokom Brankovih studija filozofije u Beogradu. Već naredne godine objavio je svoju prvu zbirku pesama “Uzalud je budim”, sa kojojm je zakoračio u svet književnosti i sa malo godina koliko je imao dospeo u sam vrh srpske poezije. Samo četiri godine kasnije, na dve nedelje pre nego što će nesrećno okončati svoj život napisao je “Pesmu za moj 27. rođendan”:

“Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;

Vreme je da sunce kaže koliko je sati;

Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;

Ko loše živi zar može jasno zapevati!“

Branko Miljković se pojavio kao nova poetska snaga i to baš u vreme kada je srpska poezija bila u velikoj krizi. Svojim stihovima uneo je visoku intelektualnost i strast. Ta strast vodila ga je i kada je pisao o smrti koja je i na njega i na čitavu njegovu generaciju ostavila veliki trag. Njegova poetska reč je pedesetih godina prošlog veka mnogima zvučala preoštro, a njegove izjave se činile nemogućim, naročito kada je govorio da će prepevati Marksa. Međutim, u praksi se to potvrdilo i mogućim i tačnim.

Kritika je pisala da je patriotska reč, za Miljkovića, bila ista kao i ljubavna. Taj trenutak istovetnosti opšteg i pojedinačnog, najviši je trenutak pesnika Branka Miljkovića, i najviši trenutak srpske poezije toga doba.

Savremenici slavnog srpskog pesnika kojih danas, gotovo i da nema, govorili su da Branko nije bio sklon suicidu, da su izveštaji o samoubistvu bezmalo čudni i nepotpuni i da čitavu stvar treba bolje istražiti. Štaviše, ima i onih koji tvrde da je Branko isuviše voleo život da bi ga sam sebi skratio.

Na njegove najlepše ljubavne stihove uticale su snažne emocije koje je gajio prema jednoj Nišlijki, koju gotovo nikad niko nije ni spomenuo.

Gde je sve živeo Branko Miljković

Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.

I ulica gde se nalazi kuća Miljkovića, nazvana je po čuvenom pesniku. Na kući stoji tabla na kojoj piše „Ulica Branka Miljkovića“. Ona vodi od centra Gadžinog Hana do same kuće.

DANAS

U Nišu se tradicionalno, od 1971. godine dodeljuje pesničko priznanje koje nosi ime slavnog srpskog pesnika, za najbolju zbirku poezije.

U Nišu je otvorena Književno-memorijalna postavka Sremac/Miljković u Narodnom muzeju koja sadrži spise, rukopise, fotografije i lične predmete slavnih književnika, a Osnovna škola na Trošarini i ulica u naselju Duvanište nose njegovo ime.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.