Kultura

Gimnazijalci čitali prolaznicima na ulici odlomke iz knjiga

Povodom Nacionalnog dana knjige, a na dan kada je i Narodna biblioteka “Stevan Sremac” u Nišu obeležavala svoj dan, učenici Gimnazije “9.maj” u Nišu čitali su glasno odlomke iz knjiga ili poeziju u celoj školi, ali i prolaznicima na ulici, u parku, prodavnicama i tako mnogima ulepšali dan.

Stihovi Desanke Maksimović, Branka Miljkovića ili, možda, Rilkea, čuli su se u celom gradu.

One Nišlije koje više vole prozu uživali su u odlomcima iz romana Ive Andrića, Meše Selimovića ili nekog drugog pisca, a najmlađim sugrađanima gimnazijalci su čitali “Malog princa”. I svi su imali dovoljno vremena da saslušaju ove mlade ljude.

Na trenutak su zaboravljali na vreme, ubrzane korake, posao koji ih čeka i predavali se lepoti pisane reči uživajući u mirisu prašnjave knjige koju su u rukama imali đaci.

Moto akcije je bio “Čitajmo glasno”, a na predlog Društva školskih bibliotekara. I učenici Gimnazije “9.maj” u Nišu su počeli da čitaju.

“Počeli su sa glasnim čitanjem u holu škole, a onda su posetili  direktorka, sekretara i zaposlene u pomoćnim službama”, kaže Nataša Lepopojić, profesorka latinskog jezika i bibliotekarka. “Tetkice su prestale sa čišćenjem učionica i slušale su stihove i odlomke iz romana ne prekidajući učenike. I nisu marile za vreme. Na njihovim licima se videlo da uživaju i da žele da čuju još. Još jednu pesmu ili još koji odlomak iz nekog romana”.

Đacima to nije bilo dovoljno. Kada su videli sa koliko pažnje ih slušaju  oni kojima čitaju, odlučili su da izađu iz škole. Tako je lepo pisana reč počela da odzvanja ulicama Niša, u parku, ispred kioska sa brzom hranom, u prodavnicama.

“Decu je oduševilo to da niko nije odbio da stane i da ih sasluša”, dodaje Nataša Lepopojić. “Šta više, prolaznici su mogli da biraju da li žele da čuju prozu ili poeziju, a đaci su bili tu da im ispune želju. Nisu ih ni požurivali. Pažljivo su slušali koliko god da je odlomak ili pesma bila duga. Nekima od njih su reči koje su čuli izmamile i duboko sakrivena osećanja, probudile im emocije i na trenutak otrgle od stvarnosti i realnosti”.

Najlepše je bilo, kažu deca, čitati u parku. Penzioneri su uživali. Neko je i njima na trenutak poklonio pažnju. Mališani su uživali u dečijoj literaturi.

“Učenici su sami birali knjige iz kojih će čitati odlomke”, dodaje Nataša Lepopojić. “Neke od njiga koje su izabrali su deo obavezne lektire, ali je bilo dosta i knjiga koje se ne obrađuju u školi. Izbor je bio na njima, a sudeći po reakcijama slušalaca izabrali su ono najbolje”.

Ona dodaje da će sličnih akcija biti još. Da je ovo dobar način da se knjiga “oživi” i da se vrati čitaocima. U vremenu u kome živimo, čini se i prebrzo, ovo je dobar način da malo zastanemo, da osetimo miris štampe i prašnjave knjige i uživamo u njoj.

“Danas deca, pa i mi odrasli, često sve što želimo da pročitamo nađemo na internetu, ali knjiga nije izgubila trku sa savremenom tehnologijom. Ona nam dozvoljava da je dodirnemo, da je ponesemo sa nama, da osetimo šuštanje listova koje okrećemo. To je poseban doživljaj i ovom akcijom mi ga nudimo svima”, kaže Nataša Lepopojić.

 

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close