Kultura

Filmska diva iz Niša koja je očarala Džejmsa Bonda: Završila dva fakuleta i govorila pet svetskih jezika – Nađa Regin

Nadežda Poderegin rođena u Nišu 1931. godine.

Talentovana filmska diva iz Niša Nadežda Poderegin (Nađa Regin) evropski proboj i svetski uspeh postigla je 1963. godine kroz dve različite uloge u avanturama Džejma Bonda: Iz Rusije s ljubavlju, zatim u Goldfingeru  naredne godine, kada je zablistala sa Šonom Konerijem. Završila je dva fakulteta i govorila 5 svetskih jezika.

Kao student Akademije pozorišne i filmske umetnosti, debitovala je u mnogim domaćim ostvarenjima: 𝑃𝑟𝑖𝑐̌𝑎 𝑜 𝑓𝑎𝑏𝑟𝑖𝑐𝑖, 𝐶̌𝑢𝑑𝑜𝑡𝑣𝑜𝑟𝑛𝑖 𝑚𝑎𝑐̌, 𝐹𝑟𝑜𝑠𝑖𝑛𝑎, 𝐸𝑠̌𝑒𝑙𝑜𝑛 𝑑𝑟 𝑀, kao i u koprodukcijskom filmu 𝐾𝑢𝑐́𝑎 𝑛𝑎 𝑜𝑏𝑎𝑙𝑖. Nakon pojavljivanja u 𝐵𝑜𝑛𝑑𝑢, odigrala je još mnogo uloga u serijama: 𝑆𝑣𝑒𝑡𝑎𝑐, 𝑂𝑠𝑣𝑒𝑡𝑛𝑖𝑐𝑖, 𝑂𝑝𝑎𝑠𝑎𝑛 𝑐̌𝑜𝑣𝑒𝑘. Svoju filmsku karijeru obeležila je sa preko 40 naslova, a penziju je dočekala radeći kao scenarista na BBC-u. Oprobala se kao izdavač i pisac. Bila je posvećena majka i supruga.

Otac joj je bio Rus koji je nakon Oktobarske revolucije izbegao u tadašnju Kraljevinu SHS, a majka profesorka književnosti iz Pljevalja u Crnoj Gori, gde su se Nađini roditelji i upoznali, ističe o detaljima njene biografije filmski kritičar Dejan Dabić, koji je o ovoj Bond devojci pisao u časopisu „Pressing“.

„Profesorska služba ih je vodila u razne gradove na teritoriji nekadašnje Kraljevine, pa je tako Nađa rođena u Nišu, mada je odrasla u Kraljevu, gde su njeni došli nakon službovanja u Prokuplju. Na početku Drugog svetskog rata, Nađin otac je, tada profesor Poljoprivredne škole, streljan prilikom masovne nemačke odmazde (iako mu je – kao ruskom emigrantu − nuđeno da se spase, on nije želeo da napusti svoje učenike). Nakon završetka rata, Nađina majka je, kao beogradski student, dobila posao u struci i porodica se preselila u Beograd“, kaže Dabić.

Na početku pedesetih Nađa upisuje Akademiju u klasi profesora Jože Rutića u kojoj su, pored ostalih, bili i Paja Minčić, Ciga Jerinić, Jelena Jovanović (kasnije Žigon).

Tada kreće i njena profesionalna karijera.

„Prekretnica je bila uloga Marine u nemačko-austrijsko-jugoslovenskoj koprodukciji “Kuća na obali”, režisera Boška Kosanovića, gde joj je direktni partner bio poznati slovenački i jugoslovenski glumac Bert Sotlar (jedan od dobitnika nagrade “Slavica” koja se sada, pod nazivom “Pavle Vuisić”, i dalje dodeljuje na niškim Filmskim susretima)“, kaže Dejan Dabić.

Nakon glavne uloge u filmu „Ešalon doktora M.“ (1955), profesionalne i privatne obaveze vode Nađu najpre do Nemačke, a kasnije, zbog udaje, i u London.

Ono po čemu će ona, ipak, ostati najprepoznatljivija većini gledalaca širom sveta dogodilo se u prvoj polovini šezdesetih zahvaljujući serijalu filmova o Džejmsu Bondu.

„Najpre je u filmu “Iz Rusije s ljubavlju”, režisera Terensa Janga, igrala Kerimovu devojku (partner joj je bio Pedro Armendariz u svojoj poslednjoj filmskoj ulozi u životu), što ju je dodatno kvalifikovalo da u filmu “Goldfinger” (1964), režisera Gaja Hamiltona, odigra i Bondovu devojku, očaravši čak i velikog šarmera, na platnu i van njega, Šona Konerija“, kaže Dabić.

To je bio i vrhunac njene glumačke karijere. Usledilo je još nekoliko televizijskih uloga, nakon kojih se Nađa posvetila porodici, a u poslovnom smislu aktivno je učestvovala kao član odeljenja za scenarije na britanskoj televiziji.

Nađa Regin, jedina Bondova devojka sa ovih prostora, preminula je 2019. godine u Londonu.

Ove slavne Nišlijke rado se sete sugrađani pa se njene sike često pojavljuju i na brojnim društvenim mrežama.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com