EU ulaže 12 miliona evra: Pomoć i za Insitut za javno zdravlje u Nišu

Miščević je navela da će predviđenih 12 miliona evra biti upotrebljeno za obnavljanje i modernizaciju tri referentne laboratorije u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, a razmatrana je i mogućnost dalje digitalizacije i upotrebe veštačke inteligencije u svrhe daljeg unapređenja njihovog rada.

Ona je poručila da je resorno ministarstvo tu da pomogne da se ideje za poboljšanje zdravstva u Srbiji prevedu u strateške prioritete Vlade, koji mogu da budu finansirani iz fondova EU.

Ponekad taj proces traje duže, jer su procedure komplikovane, ali dobro planiranje i programiranje su ključ tog procesa. I ovaj projekat je prošao taj put, ali će zato i rezultati biti takvi da će do kraja 2026. godine 154 opštine biti spremnije za bolje reagovanje u vanrednim situacijama, navela je ministarka.

Prema njenim rečima, to će biti rezultat i obuke zaposlenih u domovima zdravlja i šireg informisanja građana.

Miščević je dodala da je unapređenje zdravstvenog sistema važno za proces pregovora sa EU, ali je još važnija zaštita javnog zdravlja svih ljudi na teritoriji Srbije, a samim tim i van naših granica.

Grujičić je rekla da bespovratna sredstva u iznosu od 12 miliona evra, koje će donirati Evropska unija za obezbeđenje laboratorija u institutima za javno zdravlje u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, predstavljaju veliku pomoć i da će uslovi u kojima će zaposleni raditi za godinu dana biti onakvi kakvi zaista postoje u svetu.

Ona je najavila da će takođe jedan deo Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ biti renoviran po najnovijim principima.

Kada je reč o digitalizaciji, ministarka je ukazala na to da je veliki uspeh Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja što je usvojen potpuno novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji, koji omogućava da zaštita podataka o ličnosti pacijenata bude na potrebnom nivou.

Prema njenim rečima, digitalizacija, koja će biti podržana sredstvima EU, omogućiće da se umrežimo sa svim onim državnim registrima koji postoje, uključujući i registar katastrofa, što će značajno olakšati pristup i registrovanje bolesti.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre objasnio je da se predstavljeni program tiče sektora zdravlja, ali prvenstveno se odnosi na unapređenje institutskih laboratorija, ne samo u Beogradu, već i u Nišu i u Kragujevcu.

On je ponovio da će se program baviti digitalizacijom, registrom rizika koji će biti integrisani i radom sa lokalnim samoupravama na ovu temu.

Ovaj projekat, čija je vrednost 12 miliona evra koje daje EU, sprovodi se zajedno sa Ministarstvom zdravlja u cilju podizanja otpornosti celokupnog zdravstvenog sistema Srbije i podizanju kapaciteta za snalaženje u vanrednim situacijama.

Žiofre je napomenuo da je EU u proteklih 20 godina Srbiji dala ukupno 570 miliona evra samo za zdravstveni sektor, kako u vidu bespovratne pomoći, tako i u vidu zajmova.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš ukazao je na potrebu da se stalno unapređuju radni uslovi i bezbednost zdravstvenih radnika.

Zahvaljujući podršci EU, kako je precizirao, biće rekonstruisano i opremljeno 35 mikrobioloških laboratorija lociranih u okviru Instituta „Batut“ i instituta za javno zdravlje u Nišu i Kragujevcu, u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.

On je naglasio da će rekonstrukcije poboljšati bezbednosne uslove za zdravstvene radnike, unaprediti efikasnost uzimanja uzoraka i dijagnostike, kao i smanjiti rizik od zagađenja i štetnog uticaja na okolinu.

Šef Kancelarije SZO u Srbiji Fabio Skano rekao je da se vanredne situacije ne mogu predvideti, ali da je moguće pripremiti sistem da ima odgovarajuću reakciju.

Samo od početka ove godine, SZO se bavio sa ukupno 41 vanrednom situacijom širom sveta, a pristup u kome se reaguje na situaciju nije dovoljan. Zato moramo da gledamo dalje od pukog humanitarnog odgovora na situaciju i da ulažemo više u ojačavanje sistema i kapaciteta za otpornost na situacije, podvukao je Skano.

On je predočio da će biti pripremljene 154 opštine da imaju spreman plan za brzu reakciju kada je reč o tome šta im je potrebno kada im vanredna situacija postane izgledna u budućnosti.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović ocenila je da je ovo veoma značajan projekat koji ima za cilj da unapredi spremnost sistema zdravstvene zaštite i drugih sistema da reaguju u vanrednim situacijama i da se ponašaju u stanju pripravnosti i spremnosti na najvišem mogućem nivou kada je u pitanju prepoznavanje rizika od zaraznih bolesti.

Prema njenim rečima, projekat podrazumeva unapređenje kapaciteta, kako u znanju i veštinama, tako i u opremi, a današnji dan je posvećen pre svega rekonstrukciji Instituta za javno zdravlje Srbije.

Naime, kako je podsetila, u ovu zgradu fizički dugo nije moglo da se uloži na takav način koji je bio neophodan, ali sada sa novim uslovima, naročito posle COVID-19, posebno je istaknuta potreba da se mikrobiološki deo Instituta unapredi.

Jovanović je precizirala da će u rekonstrukciju ovog instituta biti uloženo oko 2,7 miliona evra, Instituta za javno zdravlje Niš 1,3 miliona evra i oko 1,7 miliona evra u Institut za javno zdravlje Kragujevac.