Niš je oduvek bio trgovački i zanatlijski grad sa „esnaf čoveci“ mlogo ćepenci, dućani i radnje. Vremena su se menjala a menjali su se i pravila poslovanja, načini organizovanja i unapređivanja zanatstva i esnafa. Zanatlije su se međusobno organizpovali i udruživali u esnafska udruženja ili jednostavnije u esnafe.
Ova udruženja su svoje korene vukla u prošlost i bila su tipična za vreme vladavine Osmanlija. Njihov cilj bila je zaštita poslovnih interesa i boljeg nastupanja u javnosti i na tržištu. U samoj varoši esnafska udruženja su bila temelj društvene organizacije a njihov poredak je diktirao na neki način varoške društvene odnose. Na čelu svakog esnafa bio je esnafski starešina-ustabaša a svaki je esnaf imao sopstvenu kasu za članarinu, priloge i ostale finansijske potrebe. Pored toga svaki je esnaf imao svoj statut, pravila i pravila koja su se odnosila na sticanje statusa kalfe ili majstora. Biti pripadnik esnafa, steći titulu majstora značilo je pripadati gradskoj privrednoj i socijalnoj eliti.
U istorijskom arhivu u Nišu čuvaju se arhivi pojedinih niških esnafa i ne samo vezanih za grad Niš već i za celokupni okrug niški. Iz mnogobrojnih zapisnika stiče se slika kako su stare niške zanatlije uređivale odnose u pogledu esnafskog rada. Tako iz jednog zapisnika sa sednice održane 3 juna 1884 godine, znači nepune četiri godine nakon oslobođenja od turske okupacije, vidi kako su zanatlije u to vreme najrasprostranjenijeg i najuticajnijeg Kovačko-klinčarskog esnafa, donele ,,Zakonik-naredbu,, sa kojom se regulišu problemi ovog esnafa.
U pogledu dobijanja majstorskog i kalfenskog prava u jednom od zapisa se precizira:
,,Majstori stari, koji su pre pedeset godina platili ustakluk a nemaju majstorska prava, danas rešavamo da svaki majstor koji je bio platio ustakluk za vreme turske vlade imati svoje majstorsko pravo a tako isto i kalfe svoja prava kalfenska.U proceni :majstorska prava dva dinara, kalfenska 2.50 dinara. Rešili smo da od prvog jula iste godine svaki majstor koji je ovde upisan dobije pravo majstorsko a sedamnaestog jula da donesu u kancelariju esnafsku i polože jedan dinar.
Od danas trećeg juna 1884 godine, koji budu proizvedeni za majstora kao ustaoglija- majstorski sin, plati u kasu još dva dinara još za vreme dok mu je otac živ i isplati majstorska prava gore pomenuto.
Ustaoglija – majstorski sin kome nije otac u životu a proizveden je za maajstora da plati u kasu dvanaest dinara i plati majstorsko pravo dva dinara. Onaj koji bude proizveden za majstora a nije ,,majstorski sin,, da plati dvanaest dinara u kasu i po dva kalupa sapuna svakom majstoru koji budu imali prava.
U Zakoniku-naredbi niškog esnafa izričite su bile kazne koje su se odnosile na neposlušnpost šegrta pa tako se u tačci 7 neredbe navodi:
,,Svaki šegrt koji bude pogođen od gazde a ne odsluži rečeno vreme –pobegne, ne sme nijedan majstor da ga primi, samo može u drugu varoš služiti. Naprotiv ove naredbe ako ga primi drugi majstor da se kazni sa deset dinara. Ako se šegrt ne bi vratio kod istog gazde gubi službu u našem esnafu…,,
Naredbom je bilo predviđeno i to da nijedan majstor ne sme na pijacu da iznese svoj espap (robu) i da na jedno mesto zasedne i prodaje proizvode. Za prekršaj ove naredbe prediđena je novčana kazna od dvanaest dinara. Sa druge strane svakom je majstoru bilo dozvoljeno da svoju robu nosi u rukama po čaršiji i prodaje je. Isto tako sa dvanaest dinara i onaj član esnafa koji na esnaafsku slavu otvori radnju i radi. Esnafska slava-kako se navodi u dokumentima-bila je Car David na dan 26 juna.
Što se tiče suzbijanja strane konkurencije naredbom je bilo predviđeno da…,, nijedan majstor ne sme prodavati trgovačke klince od trgovaca iz drugih mesta i da iste prodaje, već samo one koji su izrađeni u svojoj radnji….,,. I za ovaj prekršaj je kazna bila dvanaest dinara.
Kovačko – klinčarski esnaf radio je u Nišu do 12 novembra 1902 godine kada je naredbom tadašnjeg ministra privrede Kraljevine Srbije podeljen na dva esnafa : esnaf kovački muhamedanske vere i esnaf kovački srpske vere. Oba ova esnafa su se kasnije izgubila i pala u senku industrijalizacije. Samo retki zanatlije majstori su opstali i u drugoj polovini XX veka od čega nam je ostalo sećanje u vidu, sada prepoznatljivog samo po imenu- Kazandžijskog sokačeta.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
