Epidemija prepolovila broj medijacija u sudovima u Nišu

Osnovni i Viši sud u Nišu uputili su u u toku 2020. godine godine svojoj Službi za medijacije 134 predmeta, od kojih je 55 rešeno, dok je u 2019. godini Službi za medijacije upućeno 280 predmeta, a 144 predmeta su rešena.

Koordinator pomenute službe, sudija Osnovnog suda, Ivan Milojić rekao je da je epidemija korona virusa uticala na to što je prošle godine manje predmeta rešavano postupkom medijacije.

“Imali smo tri i po meseca potpuni zastoj u radu zbog vanrednih mera koje su bile na snazi i radili su se u sudu samo hitni slučajevi, a medijacija nije bila prepoznata kao materija po kojoj treba da se hitno postupa”, objasnio je Milojić.

Kazao je da su putem medijacije proteklih godina u Nišu rešavani najrazličitiji sporovi – bilo je tu i sporova zbog naknade štete, naplate dugova, svojinski sporovi, sporovi zbog medjaške celine i drugi u kojima su stranke bile saglasne da raspolažu sopstvenim tužbenim zahtevom.

Bilo je i sporova, dodao je Milojević, koji su rešeni putem medijacije zahvaljujući protokolu o saradnji Osnovnog suda u Nišu i pojedina gradska javno komunalna prećuzeća poput “Gorice”.

“Bilo je medijacija gde su stranke prepoznale da je njihov interes da uz posredovanje medijatora što pre postignu dogovor sa drugom stranom tako da se medijacija završavala sa jednom ili dve sesije, ali bilo je medijacija gde je bilo potrebno više sesija da bi se umirili odnosi stranaka”, kazao je Milojić.

Prema njegovim rečima, medijacija je kod nas još pionirski postupak i veliki broj gradjana ne zna koje su prednosti tog postupka u odnosu na sudski postupak.

Veliki broj gradjana, dodao je, i dalje ne zna da je medijacija koja se radi u sudu besplatna i da država i sud za taj postupak ne naplaćuju nikakvu taksu.

“Većina stranaka još ne ume da izgovori medijaciju, a da ne izgovori i slovo “t”, pa liči na meditaciju”, dodao je Milojić.

Kazao je da se od 2005. godine, od kada se pojam medijacije prvi put pojavio u Zakonu o braku i porodici, informisanost gradjana i znanje o medijaciji nisu podigli na viši nivo, kao ni kultura stranaka koje učestvuju u postupku medijacije.

“Broj predmeta koji se rešava postupkom medijacije nije veći i zbog delatnosti advokata, jer oni nemaju interes da sporovi brzo završe”, istakao je Milojić.

Naglasio je da bi, osim sporova poput nasilja i i radnji koje su strogo zabranjene, svi ostali sporovi mogli da budu rešeni uz posredovanje medijatora.

“Preporuka je da se u Zakonu o parničnom postupku razmišlja o noveli da medijacija bude obavezna faza parničnog postupka. Ta faza bi naterala strane u postupku da se sporazumevaju. Nepotrebno je misliti da tužbu podnosite sa ciljem osvete”, istakao je Milojić.

Prema njegovim rečima, da bi medijacija mogla da zaživi i da se nametne kao pandam sudskom postupku potreban je i infrastrukturni okvir.

“Medijacija ne može da se zasniva na velikom broju frilensera. Mi u ovom trenutku imamo u Srbiji 1.800 medijatora, odnosno frilensera koji se na ovaj ili onaj način snalaze da dodju do posla. Oni moraju da budu hitno organizovani, kao što su organizovani advokati, sud, izvršitelji”, izjavio je Milojić.

Kako je kazao, kada bi gradjanski postupci, koračali jednim delom, makar granično poljem medijacije, veliki broj predmeta ne bi ušao u sud, ne bi postojali više stari predmeti, a sudije bi imale više vremena za sporove koji moraju da se rešavaju sudskim putem.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.