Jedna od najstarijih likovnih kolonija u regionu okupila je 11 umetnika koji će u živopisnom predelu sela Sićevo stvarati do 11. septembra.
Za ovogodišnji saziv 55. Sićevačke likovne kolonije odabrani su umetnici iz Srbije, Republike Srpske, Nemačke, Bugarske i Crne Gore, a organizator je Galerija savremene likovne umetnosti (GSLU) iz Niša.
Učesnici ovogodišnje Sićevačke kolonije su umetnici različitih likovnih opredeljenja i različitih generacija.
Nikola Vukosavljević slikar iz Beograda, pripada starijoj generaciji umetnika čije stvaralaštvo traje nešto više od pola veka. Iako je, tokom godina, prešao dosta kilometara učestvujući na sličnim radionicama, u Sićevu je prvi put.
“O Sićevu i koloniji sam slušao priče i priče, uglavnom od kolega. Život je tako nameštao da sve do danas nisam mogao da budem deo ove umetničke priče. Na vajarske kolonije ne volim da idem, jer tamo čitav dan morate nešto da radite, a uz to ste vezani za mašine i brojne pomoćnike. Kolonije poput ove u Sićevu su drugačije. Uostalom kao i sve u Nišu. U ateljeu u Sićevu radimo svi zajedno i ovo je sjajna prilika da vidim kako i šta stvaraju drugi umetnici”, kaže Vukosavljević.
Znanje koje je stekao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu primenio je u izradi skulptura koje se danas nalaze na brojnim značajnim mestima u Srbiji i u inostranstvu – Poljska, Ukrajina, Cazin u BiH, Trebinje, Studentski grad u Ljubljani, Pedagoška akademija u Pirotu, Muzeji u Beogradu, Kragujevcu i Kraljevu, privredni objekti u Zemunu, Smederevu, Sisku i Kraljevu, ali i na trgovima u Boru, Kruševcu i drugim gradovima. Ovom umetniku glina je omiljeni materijal.
“Glina je nešto posebno. Ona pod prstima veštih vajara prosto oživi i kao da progovori, a onda vam je lako stvarati. Ne znam, čega god sam se dotakao bilo je sa uspehom, kao da me je neka dobra vila taknula svojim čarobnim štapom”, slikovit je Vukosavljević.
Ovaj vremešni umetnik je kao student rado drugovao sa Nišlijama.
„Kako da ne spomenem braću Anđelković. Sa Mićom i Dajom sam se baš družio i toga se rado sećam. Svaki put kad bi se Nišlije okupile, oni su ili pevali ili pričali viceve, naravno glavna meta tih viceva su bili Piroćanci. Čudio sam se njihovom govoru, ali i koliko tih narodnih pesama iz ovoga kraja znaju. Nišlije imaju posebnu energiju i sa njima ne možete biti loše volje“, otkriva Vukosavljević, koji Niš vidi kao odličnu poziciju za umetničko stvaranje, a Sićevo kao inspiraciju.
„Prvi dan sam šetao, razgledao čitav krajolik koji je iznenađujuće lep. Ljudi su gostoprimljivi, topli i duhoviti, a iznenadilo me je to što jedno selo, smešteno među stene, ima fantastičan fudbalski teren na kojem je trava zelena i sveža. To nisam imao priliku nigde da vidim“, prenosi svoje prve utiske Vukosavljević.
Jedan od mlađih umetnika u 55. sazivu Sićevačke kolonije, akademski slikar Boris Eremić iz Prijedora, treći put je deo ove umetničke ptiče.
“Prvi put sam bio na tinejdžerskoj koloniji kao klinac, početnik, slikar amater. Dolazio sam dve godine zaredom, družio se, razgovarao i upijao znanje od starijih kolega. Zato mi je ovaj povratak posle 15 godina značajan, jer sam upravo ovde shvatio da treba da upišem akademiju. Pre toga sam studirao prava, pa psihologiju”, otkriva Eremić koji je i predsednik Udruženja likovnih umetnika Prijedora.
Ovaj svestrani umetnik je u Sićevo došao iz grada čiji su brend upravo slikari.
“Pre više od veka u Prijedoru su organizovane prve izložbe, a organizovali su ih upravo prijedorski slikari Pero Popović i Todor Švrakić, prvi školovani slikari sa ovih prostora. Od tog doba, preko Sretena Stojanovića, koji je bio jedan od osnivača Akademije umetnosti u Beogradu, pa do profesora Branka Mijuša i Jovana Kragulja koji je predavao grafiku u Kembridžu, Prijedor ima slikarsku tradiciju i neko energetsko podneblje koje možda ne daje rezultate u nekim drugim oblastima života, ali što se tiče likovne umetnosti definitivno postoji neka zlatna nit što vezuje ljude”, objašnjava Boris Eremić.
Slikarska svestranost krasi ovog mladog umetnika, koji je i koordinator projekta “Prijedor grad murala”.
“Svake godine počev od 2013. imamo Konkurs, koji je, ja mislim jedini tog tipa u jugoistočnoj Evropi. Prijavljuju se umetnici iz celog sveta, petočlani žiri bira, a najbolji kandidat dobija jednu veliku fasadu da je oslika. Dosad smo oslikali šest fasada u centru Prijedora koji polako postaje jedna velika galerija na otvorenom. Pobednika ovogodišnjeg konkursa smo izabrali prošle sedmice, to je Andrej Žikić Artez iz Srbije, i u toku su pripreme za oslikavanje jedne fasade”, kaže Eremić koji je u mlađim godinama učestvovao u oslikavanju zidova stadiona Fudbalskog kluba „Rudar“.
Iz Sićeva nosi najlepša iskustva jer je, tokom ranijih učešća na koloniji, upoznao Nenada Živadinovića, scenografa iz Niša i slikara Miodraga Daju Anđelkovića, za koga kaže da je izuzetan i umetnik i čovek.
I Vukosavljević i Eremić kažu da je privilegija stvarati na mestu gde su svojevremeno stvarali Meštrović, Lubarda, Boža Ilić, Milić od Mačve.
“Sićevo je legendarno mesto, kao i sve što je na tom mestu za više od pola veka stvoreno. Kada su se umetnici iz raznih sredina, na poziv Nadežde Petrović, prvi put sastali 1905. godine u Sićevu, to je bilo jedno zabačeno mesto. Na prvoj koloniji stvarali su umetnici školovani u Minhenu, koji je bio jedan od umetničkih centara toga doba. To su vrednosti koje ne treba da zaboravljamo“.
Od 1905. godine do danas, a posebno u poslednjih 55 godina, kroz Sićevačku koloniju je prošlo više od 500 umetnika, koji su fond Galerije savremene likovne umetnosti obogatili za 919 dela. Ta dela predstavljaju jezgro fonda koji trenutno broji blizu 1700 umetničkih dela.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
